Бајина Башта, Тара

Низ брзе воде

До Бајине Баште може се из Београда доћи преко Ужица (180 км), али и краћим правцем преко Ваљева (150 км). Налази се на обронцима Таре, док уз њу пролази река Дрина. Називају је бисером западне Србије. Овај град је још 1882. урбанистички уређен тако да се у урбаном језгру све улице секу под правим углом. Пријатном боравку у Бајиној Башти доприноси и атмосфера на коју утиче и архитектура. Лепе куће које су градили локални градитељи, као и плажа на Дрини која се налази крај самог моста који прелази у Босну, доприносе добром осећају при боравку у овом месту.

Око шест километара на југ, међу северним обронцима Таре, налази се манастир Рача. Сматра се да је ово једна од задужбина краља Драгутина, која је подигнута у 13. веку. Био је центар преписивања и писања црквених списа, а и данас се Рачанска преписивачка школа сматра чуварем националног идентитета. У првој недељи октобра у Бајиној Башти и Рачи одржавају се Дани Раче украј Дрине. Богат уметнички програм и научни скупови завршавају се доделом Рачанске повеље истакнутим ствараоцима.

Бајина Башта је и центар ауто рели спорта у Србији. Сваке године, највећи мајстори аутомобилизма надмећу се у релијима “Брдска ауто трка”, “Рели Тара – Меморијал Обрена Тешића” и “YU рели”. Смештај је разнолик, од хотела “Оморика” и “Бели бор” до приватних пансиона како на Тари, тако и низ обалу реке Дрине.

Подручје Националног парка Тара обухвата планину Тару, западно од ње планину Звијезду, као и део кањона Дрине. Биљно богатство Таре, са преко 1000 врста, заузима готово трећину флоре Србије. Око 80 одсто Националног парка покривају шуме у којима владају мрки медведи и дивокозе, као и ендемит – Панчићев скакавац. Тара чува преко 130 врста птица и 37 врста риба. Чувена је и Тепих ливада – тресиште близу дечјег одмаралишта, јер шетња по њој ствара осећај шетње по тепиху.

Тара је позната по свом богатству водама. Бројни извори стварају потоке и речице који се обрушавају ка Дрини. Највеће врело је Перућац. Вода и буквално шикља брзином од 300 литара у секунди. Тако настала Перућка река тече свега неколико стотина метара, а онда се стропоштава у Дрину.

Од неколико водопада најпознатији су Велики и Мали Скакавац. Са западне и северне стране Национални парк је оивичен спорим током реке Дрине која је преграђена браном на Перућцу. На Дрини се, традиционално, сплавари и пеца, као и на језеру Перућац, насталом преграђивањем Дрине и које се пружа све до Вишеграда. Ту је и језеро Заовине, које је, заправо, акумулација реверзибилне хидроцентрале, док га за језеро Перућац везује тунел. Брана на Перућцу је висока 93 метра, па језеро има површину од 28 квадратних километара, дужину од 55 километара и дубину од 88 метара.

Кањон Дрине, узводно од бране, трећи је по дубини у свету. Стогодишњу традицију сплаварења низ Дрину прекинула је изградња хидроцентрале, али се и даље успешно организује спуст низ Дрину у десантним чамцима којима управљају искусни кајакаши.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– одлазак у манастир Рачу

– шетњу Тепих ливадом

– спуст кањоном Дрине

ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА

Међу ретким биљним врстама које постоје на Тари издваја се – Панчићева оморика, ендемична врста која је име добила по Јосифу Панчићу, чувеном српском природњаку и првом председнику Српске академије наука. Ова оморика, коју је Панчић открио 1871. године, живи једино у средњем току Дрине и под заштитом је државе. Дрво досеже висину од око 35 метара, али је врло витко и са кратким гранама које га визуелно чине још вишим. Кажу да је најбоље место за осматрање овог дрвета Биљешка стијена изнад Перућког језера.