Београд, Младеновац

Сви путеви ка Белом Граду

Престоница Србије и метропола са скоро два милиона становника, Београд, лежи на ушћу реке Саве у Дунав. Захваљујући свом изузетном положају, град је од прадавних времена био раскрсница између Истока и Запада, Севера и Југа. Данас се у њему налазе најважније државне, културне и просветне институције, јак је индустријски центар, као и раскрсница најважнијих железничких и колских путева.

На путовање по Београду, ваља кренути од његовог најстаријег дела – Београдске тврђаве и Калемегдана. Ова тврђава наслоњена на беле стене на Ушћу, у око 7000 година колико постоји, освајана је 77 пута, више пута је рушена, да би је опет саградили. Данас је ту Војни музеј, Опсерваторија, Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Зоолошки врт, шеталиште, излетиште, видиковац, спортски и забавни парк…

На Калемегдан су ослоњени и најстарији делови градског језгра, у коме свакако треба посетити: Конак кнегиње Љубице из 1831. године, Саборну цркву, зграду Патријаршије и Манакову кућу, као последњу стару варошку кућу, а у којој је данас смештена етнографска збирка. Неколико улица ниже је Бајракли џамија, најстарија богомоља у граду (1660–1688). У овом делу града су очуване и неке кафане старог времена, као што је Кафана “?” (1823). Необично име последње је у низу разних назива – “Томина кафана”, “Код Пастира”, “Код Саборне цркве”. Како су се мењале газде, мењало се и име локала, а последњи назив није се допао свештеницима, па је, не знајући којим именом да назове своју кафану, тадашњи власник привремено ставио таблу “?”. Гости су прихватили то име, и оно је остало све до данашњих дана.

У близини је и улазак у најпознатију београдску улицу кнеза Михаила. Пешачка зона, законом заштићена, један је од највреднијих градских амбијената, трговачка зона и седиште националних институција у којој су Библиотека града Београда у згради првог европејског хотела у Београду – “Српска круна” из 1869, зграда Српске академије наука и уметности и галерија САНУ, као и Палата “Албанија” (први београдски облакодер).

Мало даље, на Теразијама, налази се хотел “Москва”, подигнут још 1907. године, испред којег је Теразијска чесма, из 1860. Ценећи јунаке своје дуге и богате историје, Београд је, у сећање на њих, изградио мноштво споменика њима у част. У центру, означеном као круг двојке, по најчувенијој београдској трамвајској линији бр. 2, споменици су Николи Тесли, Јосифу Панчићу, Светозару Марковићу, Доситеју Обрадовићу, Вуку Караџићу, а највећи, споменик Кнезу Михаилу, обележава Трг Републике, од кога започиње и улица која носи његово име. На Тргу Републике, који је централно место окупљања Београђана, налазе се Народни музеј (1903) и Народно позориште (1869), као и баште бројних ресторана и кафића.

Неколико улица ниже започиње боемска четврт Београда – Скадарлија. Настала је крајем 19. века, када су и кафане у овој (Скадарској) улици, постале стециште београдских културних стваралаца и боема. Најчешће је пореде са париским Монмартром, и по изгледу, и по веселој атмосфери. У Скадарлији се стари дух и данас негује у бројним кафанама као што су “Три шешира”, “Има дана”, “Два јелена”, “Скадарлија”, “Златни бокал”, “Два бела голуба”… Овде можете, уз староградску музику, уживати у националним специјалитетима.

Београд има и два дворска комплекса. Један, који сачињавају Краљевски и Бели двор, налази се на Дедињу, док је други у самом центру, уз Пионирски парк. Њега чине Стари двор, саграђен 1882. за потребе Милана Обреновића, а у којем је данас Скупштина града, и Нови двор, зидан између 1912. и 1920. године, који је седиште Председника Републике Србије. У њиховој непосредној близини је и зграда Народне скупштине (1907), која заједно са каменим здањем у коме је Пошта чини складну архитектонску целину. Са овог места се улази у најдужу улицу у Београду – чувени Булевар краља Александра. На самом почетку Булевара је црква Светог Марка (1935), која се ослања на улаз у парк Ташмајдан. У цркви су гробови цара Стефана Душана, краља Александра и краљице Драге. Одмах иза ње, налази се и мала Руска црква.

Из сваког угла града може се видети палата “Београђанка”, која са своја 23 спрата има висину од тачно сто метара. Мало даље, на Врачарском платоу, је и највећи храм православља на Балкану – Храм Светог Саве, а уз њега и мала црква Светог Саве. Испред Храма налази се споменик Карађорђу, а десно је Народна библиотека Србије. Београд има петнаестак музеја, а сваке године, у јесен, одржава се традиционална “Ноћ музеја” када су капије свих ових институција отворене за посетиоце.

Преко реке Саве, налази се Нови Београд који је последњих деценија постао и пословни центар града. Ту су и “Београдска арена” и “Сава центар” у коме се организују многе манифестације. А, поред реке Дунав долази се до некадашњег Таурунума, данашњег Земуна, названог по земуницама у којима су живели његови први становници. Красе га Гардош, Кућа са сунчаним сатом, кућа породице Карамата, Ичкова кућа, Спиртина кућа (данас Завичајни музеј), кућа Димитрија Давидовића, Николајевска црква, црква Свете Тројице из 18. века, а на самој реци, зграда Старе капетаније. Одмах поред је и савршено шеталиште са бројним, углавном рибљим ресторанима.

У Туристичкој организацији Београда препоручују да се посети и Винча, на путу ка Смедереву, позната као једно од средишта светске цивилизације. Културни слојеви из неолита у Винчи говоре о великој насеобини која је трајала хиљадама година. Налази из Винче могу се видети и у Народном музеју, Музеју града Београда и на Филозофском факултету.

Београд је богат смештајним капацитетима, од најлуксузнијих хотела до врло квалитетних хостела, који могу да удовоље бројним посетиоцима великих манифестација са светском репутацијом – БЕЛЕФ, БЕМУС, ФЕСТ, Фестивал документарног и краткометражног филма, Октобарски салон, Београдски сајам књига… Последњих година Београд је познат и по августовском Карневалу бродова, Београдском маратону, Београдској ролеријади, Belgrade Beer Festu… Поред тога, главни град Србије има врло богат ноћни живот у чему предњаче сплавови на Сави, Дунаву и Ади Циганлији. Ада је, иначе, полуострво на Сави, 4 км од центра и најпопуларније је излетиште Београда. Ту има преко 50 спортских терена, међу којима су и голф терени и жичара за скијање на води. Београд има и 15 ловишта и чак – 65 јавних паркова (Калемегдански, Ташмајдански, Студентски, Карађорђев, Парк пријатељства, Хајд парк, Топчидер, Кошутњак…).

Планина Авала, позната је као први парк у Србији. Ту је, у првој половини 19. века, по наређењу кнеза Милоша, засађено више примерака свих врсти дрвећа које расту у Србији. Ту је и Споменик Незнаном јунаку, дело Ивана Мештровића, посвећено јунацима Првог светског рата, а заштитни знак Београда, Авалски торањ, срушен у току НАТО бомбардовања 1999. године, поново је саграђен 2009.

Кошутњак, “плућа града”, има и два спортска центра – СРЦ “Кошутњак” и СРЦ “Пионирски град”, као и Филмски град са разним објектима за производњу филмова. На њега се наслања Топчидер, чије је уређење 1831. започео кнез Милош изградњом свог конака. Платани посађени око Конака до данас су сачувани.

У близини града је Ковилово, ексклузивно место за одмор и рекреацију. Има терене за фудбал, кошарку, одбојку, рукомет и тенис, а ту су и врхунска стрелишта.

Од Београда се на разне стране може кренути музејским возовима. Воз “Романтика” са парном машином вози у Сремске Карловце, Нови Сад, Палић, Вршац, Пожаревац, Смедерево и Врњачку Бању. “Плави воз”, некадашњи воз председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, има свечани салон и три салонска вагона којима се може ићи до Ужица, Суботице и Врњачке Бање.

Рекама Београда плове туристички бродићи, катамарани и луксузни бродови (“Сирона”, “Данувије”…). Изнад Београда се може летети балоном, а у сваком случају бавити спортом у неком од 1000 спортских објеката.

У приградској општини Младеновац, 13 километара удаљеној од аутопута Београд–Ниш, налази се позната Селтерс Бања, савремена оаза мира и спокоја, а њен “Антистрес викенд програм” међу Београђанима је врло популаран. Изнад Младеновца налази се планина Космај, заштићени предео изузетних вредности. Красе је многобројни извори, густе шуме, ливаде, као и средњовековни манастири Павловац, Тресије и Кастаљан. Младеновац се дичи и Марковачким језером, спортско-рекреативним центром на преко 20 хектара.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– обилазак Београдске тврђаве и Калемегдана

– ручак поред Милошевог конака у Топчидеру

– купање на Ади Циганлији

РИМСКИ БУНАР

На Београдској тврђави, одмах иза Краљ капије, налази се Римски бунар. О њему нема никаквих података до 1721. када су му Аустријанци дали данашњи изглед. Био је то бунар који је ископан кроз стену на којој лежи тврђава. Дубок је 62 метра, односно десет метара је испод нивоа Саве и Дунава. Озидан је циглом и до нивоа воде, на 35 метара испод земље, долази се завојитим степеништем.