Бор, Неготин

Оаза мира

Бор се налази у централном делу источне Србије, на 230 километара удаљености од Београда. Први пут се као насеље помиње у 18. веку. Окружено је високим планинама – Стол 1165 м, Велики крш 1148 м и Црни врх 1043 м.

Иако у околним градовима има неколико археолошких налазишта из бакарног доба, може се рећи да је прво озбиљно насеље овде успостављено тек у време Римљана. По ослобођењу од Турака, кнез Милош Обреновић ангажује барона Хердера да испита природна богатства Србије, па и овај крај. Барон открива лековиту, минералну воду у Брестовцу, недалеко од Бора, али у самом Бору налази нешто још важније: рудно богатство. Кнез Милош је саградио конак у близини лековитог извора. Отварање рудника у Бору морало је да сачека неке боље дане. Ипак, Ђорђе Вајферт, један од најбогатијих људи у Србији с почетка 20. века, имао је жељу да пронађе велико рудно богатство. Срећа му се и осмехнула, па је 1903. у Бору постао власник највећег рудника бакра у Европи. Музеј рударства и металургије у Бору представља установу јединствену те врсте у нашој земљи која има фонд од 15000 експоната.

У општини Бор налази се и Лазарева пећина. Пећинске канале изградила је и изграђује подземна река, а на самом улазу у пећину налази се још један извор. Занимљиво је да је овај простор био насељен и у бакарном добу. У њој је била смештена нека врста праисторијске радионице за израду предмета од метала. Нађена су длета, шила, ножеви, секире и украсни предмети стари 5.000 година. Пећина је отворена за туристе од 1953. године. На километар од ње налази се и пећина Верњикица.

На 16 километара од Бора, у подножју Црног врха, подигнута је 1953. године брана. Тако је од три мале планинске реке створено вештачко Борско језеро. Иако је првобитна идеја била да се језерска вода користи за потребе рудника, испоставило се да је језеро бисерно чисто и идеално за купање. Уз језеро је данас и аутокамп и други пратећи објекти.

На ободу Бора се налази један од највећих и најдубљих површинских копова у Европи. Коп није више у функцији и представља праву туристичку атракцију.

Неготин се налази 250 километара далеко од Београда и централно је место Неготинске крајине, области на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске. Од државне границе са Румунијом, Неготин је удаљен 70 км, а од бугарске границе 13 км.

Старо језгро Неготина обухвата простор чаршије, али и зграде, споменике, чесме и парк у непосредној близини. Реч је о заштићеном културном добру у чијем се саставу налазе: родна кућа Стевана Мокрањца, конак кнеза Тодорчета – најстарија сачувана неготинска варошка кућа (сада Музеј Хајдук Вељка), зграда Педагошке академије из 19. века, као и Саборна црква Свете Тројице из 19. века. Чувена је и Неготинска тврђава, звана Баба Финка, саграђена у 14. веку.

Данас на територији Неготинске крајине постоји око 1000 хектара под виноградима. Од аутохтоних сорти негују се багрина, зачинак, прокупац, вранац и смедеревка, али оно по чему је Неготинска крајина позната јесте надалеко позната тамјаника. Данас је, по овом вину, препознатљив подрум Пољопривредне школе Буково.

Неготинске пимнице представљају етнолошки комплекс винских подрума, саграђених крајем 18. и почетком 19. века у неколико тимочких села. Оне заједно са старим гробљима у Рајцу и Рогљеву представљају заштићено културно добро. Традиционални начин подизања винограда, резидбе, обраде и прављења вина, као и надморска висина и еколошки чиста средина били су идеално подручје и добра рецептура за најквалитетнија вина. Сами објекти у пимници грађени су од чистог камена, делимично укопавани до метра дубине, и великог су капацитета (неколико буради од по 5000 литара). Рајачке пимнице налазе се недалеко од села Рајца. Грађене су од половине 18. века, углавном од тесаног камена. Сматрају се јединственом атракцијом јер представљају прави мали камени град вина, или како га називају – Српски Свети Стефан. Овом јединственом етнолошком комплексу нису одолели ни филмски редитељи, па је неколико домаћих историјских филмова снимљено баш овде. Код Рогљева, Смедовца и Штубика такође су смештене пимнице, док је село Тамнич чувено по великом и јаком комплексу пимница.

Од античких локалитета у Крајини треба поменути касноантички локалитет Врело Шаркамен и римски град Ad Akvas, док се у близини Манастира Вратна, на планинској речици Јабуци, бистрој и погодној за риболов, налазе огромна камена врата-капије, Прерасти Вратне, које је начинила природа. Прва капија носи име Велики Прераст, друга Мали Прераст, а трећа Суви Прераст. Цео комплекс Вратне окружен је рекама и шумама и представља једну од најатрактивнијих овдашњих локација.

Стеванске ливаде у равни су најпознатијих ваздушних бања у Србији, а врло их цене и ловци. Брежуљак Бадњево, надомак Неготина, омиљено је место одмора људи из овог краја.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– пробати буковачку “Тамјанику”

– проћи Вратњанским капијама

– обићи Лазареву пећину

МОКРАЊАЦ

Славни Неготинац, Стеван Стојановић Мокрањац, по многима највећи српски композитор свих времена, посветио је родном граду своју “Четврту руковет”, једну од 15 руковети које се сматрају највишим дометима српске музике. Осим што је његова родна кућа данас Музеј, сваке године Неготинци организују и познату музичко-хорску манифестацију Мокрањчеви дани.