Чачак, Лучани

Живот међу споменицима

Чачак је град на реци Западној Морави, окружен планинама Јелицом, Овчарем, Кабларом и Вујином. На ибарској је магистрали, 144 километра од Београда.

Када се крене ка овом крају, свакако се мора видети урбано језгро града Чачка. На месту данашњег, постојало је насеље и у римско време (4. век), о чему сведоче остаци римских терми и споменици Јупитеру. У оквиру чачанске општине откривене су и бројне villae rusticae, пољопривредна имања, такође из римског доба. Конак Јована Обреновића у Чачку, после цркве, најстарија је сачувана грађевина. Подигао га је 1835. године Јован, брат кнеза Милоша. На њему је једини очувани грб династије Обреновић, а у њему музејска поставка старе градске куће. Народни музеј има чак три сталне изложбе – приказ историје од неолита до средњег века, “Овчарско-кабларски манастири и цркве чачанског краја”, као и “Чачански крај у устанцима и ратовима 1804–1941.”. Многе старе куће у овом месту сачувале су свој оригинални изглед – Окружно начелство, Соколски дом, Гимназија, Хаџића кућа, палата Драгомировића, кућа мајора Гавриловића…

Уметничка галерија Надежде Петровић је спомен на сликарку, зачетницу модерне ликовне уметности у Србији, као што је и Меморијал “Надежда Петровић” једна од најзначајнијих манифестација савременог сликарства Србије.

Споменик ратницима Првог светског рата на чачанском гробљу, подигнут 1934. године, јединствен је у свету. На њему се на једној страни налази православни, на другој католички крст, на трећој исламски полумесец, а на четвртој Давидова звезда. Споменик Танаску Рајићу на брду Љубићу чува успомену на легендарног тобџију из Првог српског устанка.

Врх Градина на планини Јелици, 8 километара од центра Чачка, у селу Граб, познат је по археолошком локалитету великих размера. Овде се могу видети остаци рановизантијског утврђеног града, који сведоче о развијеном привредном и културном животу на овом простору још у 6. веку.

У Овчарско-кабларској клисури, кроз коју се пробија Западна Морава, на десетак километара од центра Чачка, постоји 10 православних манастира и два света места. Са великом сигурношћу може се рећи да су подигнути крајем 14. века, у време доласка монаха исихаста у Србију. У народу се ова област назива Српском Светом гором. Данас живе манастири – Ваведење, Вазнесење, Преображење, Сретење и Света Тројица на десној, као и Благовештење, Илиње, Јовање, Успење и Никоље, на левој обали Мораве. Осим манастира, ту су и збег-црква Кађеница и Савиње – црква посвећена Светом Сави. Архитектонски представљају ренесансу Рашке градитељске школе. У њима су деловале радио-нице за преписивање и илуминацију књига, сликање икона и израду различитих богослужбених предмета.

Планине Овчар и Каблар идеалне су за оне који се баве риболовом, планинарењем, сплаварењем или екстремним спортовима. На Каблару се, чак, организују курсеви екстремног планинарења, док је прави хит узлетиште за параглајдинг на врху Овчара.

Чачак има изворе минералне воде у три бање. Овчар Бања, осим термалних вода, пружа могућност активног одмора. Овде се могу користити услуге wellness центра, али истовремено уживати у природним атракцијама Овчарско-кабларске клисуре, пределу изузетних одлика, са разноврсном флором и фауном и богатим споменичким наслеђем. Атомска бања Горња Трепча, је по терапијској вредности лековитих вода, позната и ван граница наше земље. Термоминерална вода ове бање је благо радиоактивна, а поред осталих садржи и ретке микроелементе, у чему се крије тајна оздрављења бројних туриста који овде долазе. Пријатна клима, бујно зеленило, планински свеж ваздух који до ње допире, окрепљују, лече и враћају животну енергију. Атомска бања је у близини бројних културно-историјских споменика, што је поред значаја који има као центар здравственог туризма, сврстава и у занимљива и атрактивна места за одмор.

Чачак организује сваке године преко 30 различитих културних и спортских манифестација. Свакако, најважнија је Дисово пролеће, сваког маја, настала у част песника Владислава Петковића Диса и поезије. У њеном вишедеценијском трајању учествовали су сви значајнији песници 20. века.

Из Ужица, Пожеге и Чачка, са пута који води Овчарско-кабларском клисуром, скреће се долином реке Бјелице и стиже у општину Лучане. Највећи део ове општине заузима област Драгачева.

Одвајкада насељено, ово подручје богато је споменицима културе. Неки су из античког и периода римске доминације, други су из српског средњег века, а многи и новијег порекла. Значајни локалитети су Брег, Збеговиште, Ораница… Цркве у овој општини углавном су делиле судбину народа. Тако данас готово и да нема сачуване цркве из времена које је претходило Првом српском устанку. А, у време Карађорђевог устанка и после њега, 1815. године, почиње обнављање старих и изградња нових богомоља.

Природа овог краја је јединствена и очувана. У томе велику улогу имају мештани који су се организовали у неколико еколошких друштава како би свој завичај сачували од лошег утицаја цивилизације.

Еколози Драгачева посебно су поносни на споменик природе Раданова гора у селу Гуча, засеоку Велес, која представља прву и једину приватну шуму под заштитом државе у Србији. Споменик природе су и Стабла Драгачева, где је девет стабала дрвећа у разним драгачевским селима, због своје старости, пејзажне атрактивности и биолошке вредности проглашено за заштићена природна добра и стављено под заштиту државе.

Гуча, удаљена од Лучана 16 километара, у свету је прослављена Драгачевским сабором трубача. Једном годишње, током прве недеље августа, десетине хиљада људи из целог света долази у ово село да уживају уз музику лимених оркестара Балкана. Тих дана, већ више од 45 година, Гуча постаје светска престоница трубе. Дуж улица су бројни вашарски продавци, а под шатрама посетиоци уживају у обимним гозбама, праћеним живом музиком. На менију су роштиљ, печење и свадбарски купус. Одмах иза школе у Гучи је Музеј крајпуташа, надгробних споменика сакупљаних на подручју Драгачева, у облику стуба, са стојећом фигуром покојника, клесани или бојени, који су најчешће стајали поред путева.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– остатке римских терми у центру Чачка

– шетњу Српском Светом гором

– Гучу и Драгачевски сабор трубача

ФРУЛЕ ПРИСЛОНИЦЕ

У селу Прислоница код Чачка већ више од две деценије, сваке године у другој половини јула, одржава се Сабор фрулаша. У питању је јединствена манифестација која за циљ има неговање изворне народне културе, обичаја и музичке традиције српског народа. Градитељи фрула и други мајстори старих заната излажу своје рукотворине заједно са плетиљама, везиљама, ткаљама и домаћицама које припремају стара традиционална јела овог краја. Духовни отац Сабора је проф. флауте Миодраг Миле Азањац.