Доњи Милановац, Мајданпек, Кладово

Лепоте Ђердапске клисуре

Доњи Милановац настао је након изградње Хидроелектране “Ђердап I. Делимично је изграђен на вештачком платоу, где се данас налазе измештене старе зграде из насеља Стари Милановац. Ту је и средиште Националног парка “Ђерпад” и Ђердапске клисуре.

Ђердапска клисура, у свом току кроз општину Мајданпек, сматра се најлепшом у долини Дунава. Вертикалне стране уздижу се изнад Дунава и до 300 метара, а ширина корита је 150–170 м. У клисури Велики казан има врло дубоких вирова до 71 м дубине, чија дна допиру испод нивоа мора. Над овом клисуром је и прелеп видиковац Плоче, који је уређен за посете.

Дунав у овом делу свог тока прави велики “лакат” у чијем се темену налази Доњомилановачка котлина. Ту је Дунав широк око 1800 м, постојаног водостаја и мирне површине (нема вирова), тако да постоје изузетне могућности за оне који желе вожњу бродићем или уживају у спортовима на води.

Археолошки локалитет Лепенски вир налази се узводно од Доњег Милановца и представља добро од изузетног значаја. Датира из периода 6500–4500 година пре нове ере. Изградњом ХЕ “Ђердап I” археолошки локалитет је дислоциран и конзервиран. Лепенски вир је један од најзначајнијих археолошких локалитета у Европи, простор у коме је поникла и трајала изузетна култура и уметност. То је јединствена споменичка целина која се састоји од стамбених и културних насеља праисторијских људи, који су на овом простору живели око 2000 година у континуитету.

Уз долину Поречке реке, путем Доњи Милановац – Клокочевац – Рудна Глава налази се Милошева кула. Седам километара од Рудне Главе наилази се на остатке зидина града из 14. века. Локалитет Рудна глава, налази се изнад истоименог села, представља остатке једног од најстаријих праисторијских рудника метала и припада прелазном периоду из каменог у метално доба.

На Мироч планини свакако треба видети село Мироч које представља врло лепу етно-амбијенталну целину. Ту је пећина Градашица, велики број вртача и увала, јама и понора. Посебну атракцију представља Геруталис – остатак монументалног римског утврђења.

На појединим мање приступачним локацијама Националног парка Ђердап налазе се лепи видиковци са којих се пружају погледи на ђердапске котлине и клисуре. Од асфалтних путева издвајају се онај који води од Доњег Милановца преко Омана до Мајданпека и пут који води од Доњег Милановца до села Мироч. Оба пролазе кроз прелепе пределе Националног парка. Парк има и развијену мрежу стаза за шетање – Стазе здравља, које пролазе кроз неколико строгих резервата природе.

Рударски град Мајданпек подно огранка северног Кучаја и дан-данас је познатији као рудник него као варош. Рударска традиција овде је стара око 7000 година. Од Београда је удаљен 192 километра.

Оно што при самом уласку у место привлачи пажњу јесте да је то мали град са много солитера… За овакву архитектуру, ипак, има и објашњења. Градић је изграђен на специфичном терену – у уској и краткој котлини, коју са свих страна притискају брда. Овако стешњен, није се могао другачије развијати осим у висину.

У близини Мајданпека налази се чак 110 пећина. Рајкова пећина, на два и по километра од града, сматра се најлепшом и свакодневно је отворена за посетиоце.

Ако код Кладова, после 243 км од Београда, станете на обалу Дунава помислићете да сте негде на морској обали. Моћна Ђердапска клисура завршава се на територији ове општине. У овом делу, одмах низводно од изласка из Малог казана, налази се Оршавска котлина, дужине 16 км, на коју се надовезује последња у низу, Сипска клисура, дугачка свега 6,5 км.

Само градско језгро Кладова има очувану архитектуру и наслања се на обалу Дунава. Велики број зграда овде је под заштитом државе, а посебан значај има Археолошки музеј Ђердапа. У Кладову постоји, када се крене шеталиштем, и лепо уређена плажа, дужине 900 м.

На левој обали Дунава, непосредно пре Оршаве – некадашње римске Диерне, налази се позната атракција новијег доба, монументална фигура дачког краља Децебала, урађена у природној стени код ушћа Мраконије у Дунав.

Текија је прво насеље општине Кладово из правца запада. Налази се изнад потопљене Старе Текије, а на излазу из Казана. Прави је пример типичног рибарског места у коме се данас одржава и Златна бућка – лов сома на бућку.

Приступ чувеној Трајановој табли, која се налази испод Ђердапске магистрале, данас је могућ само са воде. Овај споменик културе је из периода 100 година пре нове ере. Трајанов мост, на четири километра низводно од Кладова, у атару села Костол, изграђен је између 103–105. године пре нове ере, а градио га је чувени градитељ Аполодор. Понтес, како му је прави назив, представља монументалну грађевину римске цивилизације у овом делу света. Римско и рановизантијско утврђење из периода 102–103. године п. н. е. Диана се налази на узвишењу крај саме обале Дунава и представља једно од највећих римско-византијских утврђења.

Кладово има и своју сеоску етно-зону, коју чине четири села. Овде се могу видети остаци традиционалне сеоске архитектуре, у којима су се делимично задржали обичаји и обреди, а посебно је занимљива национална кухиња.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– видети Трајанову таблу са Дунава

– купити риболике фигуре у Лепенском виру

– ручак у старом селу Манастирица

РИБОЛИКЕ ФИГУРЕ

На праисторијском налазишту Лепенски вир откривени су клесани дунавски облуци, од којих су најнеобичније и у свету најпознатије, риболике фигуре које представљају и најстарије монументалне фигуре у свету. Основе станишта, у облику зарубљеног кружног исечка, и њихове пропорције сведоче о запањујућим математичким знањима.