Ириг, Инђија
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Зона светиња

То што кроз централни део општине Ириг пролази магистрални пут Нови Сад–Ириг–Рума, који је спојен са међународним путем првог реда Е 70, чини да ово место увек има доста путника намерника. Од Београда је удаљен око 55 километара.

Прича се да је некада ово место било једно од највећих градова Срема, али да га је 1795. погодила епидемија куге која је убила сваког другог становника, а град претворила у омању варошицу.

У центру места постоје три православне цркве из 18. века, што сведочи о тадашњем просперитету овог града. Најстарија и најживописнија црква Светог Николе подигнута је 1722. године у стилу који подржава архитектуру оближњег манастира Хопова. Резбарије иконостаса, израђене око 1760. године спадају у најзанимљивије свог доба.

Седам километара северно од Ирига, на самом гребену планине Фрушка гора, налази се Иришки венац (451 м) једно од најомиљенијих излетишта у овом крају. У овој општини је Национални парк Фрушка гора, који својим природним и друштвеним вредностима представља најпривлачније туристичко подручје у Војводини.

Иначе, Ириг спада у “зону светиња”. Овде се налази 17 православних манастира, насталих у временском распону од 15. до 18. века, те Фрушку гору с правом називају Северном Светом гором. Манастир Крушедол задужбина је и маузолеј сремских Бранковића. У овом здању налази се најбогатија ризница међу фрушкогорским манастирима. И манастир Гргетег везан је за деспоте породице Бранковић, Хоповски храм је, опет, најмонументалнија грађевина међу позносредњовековним српским црквама.

Ириг има и специфичне локалитете као што је термална бања Врдник. Ово место је некада било познати рудник. Неколико улица са типски израђеним кућама за рударе најсликовитији су остатак тог не тако далеког времена. Током копања руде откривени су извори минералне воде што је омогућило Врднику да након затварања рудника постане бањско одмаралиште и лечилиште.

Сремски регион са фрушкогорским виногорјем спада међу најзначајније у Србији. Врхунска фрушкогорска вина могу се, иначе, пробати у неком од преко 60 подрума приватних произвођача вина, пре свега у манастирима и селима Черевић, Нештин, Баноштор, Ердевик…

Инђија је општина кроз коју Дунав тече у дужини од 27 илометара. За њу кажу да је срце источног Срема. Од Београда је удаљена 42 километра, а како се убрзано шире, и Београд и Нови Сад, многи тврде да је ово место заправо предграђе обе метрополе.

Ипак, и поред тога што има све што се тражи од места које претендује да постане модеран градић, Инђија има и своју посебну сремачку причу. Урбано језгро Инђије потиче с краја 19. и почетка 20. века, из периода индустријског развоја и насељавања становништва. У урбаном језгру места препознатљиве су зграда данашње Скупштине општине, кућа Војновића, римокатоличка црква Светог Петра, православна црква Ваведења Пресвете Богородице, али и обичне градске куће са уличним фасадама класицизма, сецесије и неоренесансе. У њој постоји и потпуно нова пешачка зона коју млади овог краја радо посећују.

Као културно наслеђе Стари Сланкамен има најстарију цркву у Срему – православну цркву Свети Никола која је подигнута 1468. године, по којој су грађене остале цркве у Срему, бању са извором слане воде познату још у римско доба, остатке тврђаве Ацуминицум из келтског периода.

У близини Инђије је сеоско насеље Марадик које туристима пружа праву прилику да упознају традицију овог дела Срема. Популарна етно-кућа у овом месту, са преко 200 експоната, као и прави етно-ресторан, представљају праве туристичке вредности Инђије.

Општина Инђија, такође, има традицију у производњи грожђа и вина”. Сваког марта се у овом граду одржава и Сајам војвођанских вина. Мај је у Инђији резервисан за Сремску потковицу, такмичење у коме се многе узгајивачнице коња такмиче у запрегама – од једнопрега до седмопрега.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету фрушкогорским манастирима

– купање у термалној бањи Врдник

– етно кућу у Марадику

ВИНА

Многоструки благотворни утицај Дунава, сунчане фрушкогорске падине окренуте ка реци, микроклима и вегетација винове лозе која траје седам месеци, а зимско мировање пет, чине вински регион општине Ириг, а пре свега Фрушке горе, изузетним и непоновљивим. Неки кажу да овдашње вино има и до два одсто више шећера него другде у Војводини. Од аутохтоних сорти гаји се вранац, ту је и стара сорта португизер, домаће укрштене сорте жупљанка (прокупац и црни бургундац), неопланта (смедеревка и црвени траминац), сила (кевединка и шардоне), лиза (сиви бургундац и кунлеањ), као и петра (црни бургундац и кубрат). Препоручене сорте у овом подручју су италијански и рајнски ризлинг, траминац, совињон, неопланта и жупљанка.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail