Јагодина, Ћуприја

Мир уз мошти свеца

Јагодина је удаљена од Београда 135 километара аутопутем Е 75 према Нишу. Први познати писани документи у којима се помиње Јагодина потичу из 14. века. Они сведоче о развијеном месту у коме је постојала и државна служба. Током 15. и 16. века Турци овде подижу своју паланку. Стари путописци су је описивали као “лепу паланку са четири каравансараја и две џамије”.

Јагодина је одиграла значајну улогу у оба српска устанка за ослобођење од Турака. Средином 19. века овде је основана прва фабрика која је производила стакло, а ускоро је почела да ради и пивара.

Јагодина је данас модеран град Поморавља. Центар града обележавају лепе зграде из прошлости овог места. У некадашњем Соколском дому, данас је смештен Завичајни музеј Јагодине. Центар обележава и црква Светог Петра и Павла, саграђена 1899. по пројекту Светозара Ивачковића. Има складне пропорције, развијеног уписаног крста у основи, са пет купола и независним звоником. Недалеко одатле налази се и Хајдук-Вељков конак, старо здање названо по јунаку Првог српског устанка који је баш у тој кући боравио неко време.

Манастир Јошаница с краја 14. века, налази се 10 километара од Јагодине, на обронцима планине Црни врх. Задужбина је кнеза Лазара. Црква Св. Николе је конструисана према начелима моравског градитељства.

На само 13 километара од Јагодине, а 145 од Београда, на ушћу реке Раванице у Велику Мораву, налази се Ћуприја. Ово је типичан моравски град, са око 22.000 становника. Његова главна и најдужа улица носи име по цару Лазару.

Име града Ћуприја у свету се, ипак, везује за чувени манастир Раваницу. Ова црква налази се на 15 километара од центра варошице, на аутопуту Е 75. Раваница је задужбина и гробна црква кнеза Лазара у којој се сада поново налазе његове мошти. Монаси су у великој сеоби Срба преко Саве и Дунава, тело светог кнеза Лазара пренели у Мађарску, у Сент Андреју, а одатле у фрушкогорски манастир Врдник. Током Другог светског рата биле су пребачене у београдску Саборну цркву, а од 1989. коначно враћене у Раваницу. Градња ове задужбине започета је 1375. Зидине са седам кула и данас опасују ово здање. Страдао је од Турака 1389. године, затим 1436. и 1438. године, да би коначно запустео 1690. Касније су монаси поново населили Раваницу. Архитектура овог манастира који је и данас активан, представља један од темеља нове, Моравске школе српског средњ вековног градитељства. Остварена је комбинација храма основе уписаног крста, какве су градили претходни владари Србије, са градитељским традицијама Свете Горе Атонске и тамошњих манастира триконхосне основе. Једна од новина била је и висина цркве и посебно њене витке средишње куполе. Спољашњост цркве изведена је у уобичајеној византијској традицији, слојева камена и опеке, али је додатно оживљена великом розетом над западним порталом и пољима са мотивом шаховског поља под куполама. Такође, прозорски оквири су богато украшени плитким рељефима. Најпознатије фреске су Богородица са Христом у олтарској апсиди и циклус Христових чуда. Живопис у припрати потиче из 18. и 19. века.

На 12 километара од Раванице, на реци Црници, налази се манастир Светог преображења који је добио име по ктитору, угледном духовнику Сисоју. Његов лик је делимично сачуван на фресци на којој руком придржава модел цркве. Ова црква по свом изгледу такође припада моравској градитељској школи. Била је својевремено украшена фрескама које су данас делимично очуване. Део који је боље очуван указује на велику сличност са раваничким фрескама, које се сврставају међу најлепша сликарска дела моравске Србије.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету Завичајном музеју у Јагодини

– шетњу улицом цара Лазара у Ћуприји

– фотографисање у порти манастира Раванице

НАИВА

У Јагодини од 1960. постоји Музеј наивне уметности. То је прва музејска установа за наивну уметност у земљи, а ради под називом Галерија самоуких ликовних уметника. Музеј ради на систематском прикупљању, чувању и проучавању дела наивне уметности. Иначе, смештен је у Јагодину зато што је почетна збирка имала највише дела Јанка Брашића, сељака-уметника из оближњег Опарића. Налази се у самом центру, у лепој вили подигнутој 1929. Музеј данас има преко 2500 експоната уметничких дела наших наиваца, што га чини једним од највећих музеја овог типа на свету. Око 200 најрепрезентативнијих дела издвојено је у сталну поставку.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare