Кикинда, Бечеј, Нови Бечеј
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Насеља која имају сећање

Административни центар Северног Баната, Кикинда, од Београда је удаљен 130 километара. Иако “дубоко” у Банату, Кикинда има добре везе са остатком Србије. На сваком кораку овог града и његове околине су археолошка налазишта која сведоче да су овде људи организовано живели чак пет хиљада година пре нове ере.

Урбано језгро града обележава висок торањ Градске куће (1894). Грб Кикинде са њене фасаде и данас је маркантно обележје града. Лепедатова вила из 1908. године налази се на углу Главне улице и неизоставно привлачи пажњу путника. Богата археолошка збирка може се погледати у згради Курије, где је данас смештен музеј. Недалеко одатле налази се црква Светог Николе (1769), препознатљива по старом сунчаном сату на њеном јужном делу.

Кикинда има и Стару Сувачу. У питању је, заправо, велики млин који су некада давно, окретали упрегнути коњи. Кикиндска сувача једна је од две преостале у целој Европи. Некада се ту млела пшеница, док се данас она користи за концерте и позоришне представе. У самом центру доминантан је, својом архитектуром и хотел “Нарвик”, а смештај се, осим у њему, може организовати у бројним приватним пансионима у самом месту или околним селима.

Посета места у околини Кикинде могу донети врло необична искуства. Препуни су трагова старих цивилизација, а сељани се изузетно труде да осмисле нове садржаје којим би привукли посетиоце, али и сами забавили. Тако се у Мокрину, селу надомак Кикинде, сваког Ускрса, организује Туцинијада – такмичење у туцању васкршњим кокошијим јајима. У Мокрину се, такође, традиционално одржавају и борбе гусана. Кикинда има и дане које посвећује – тикви. Наиме, овде се сваког првог викенда у октобру органи зују Дани лудаје. Тих дана центар овог града буде преплављен тиквама. Још нико није дао тачан одговор зашто овде тикве називају лудајама. Претпоставка је да је то, заправо, друго име за племениту врсту тикве…

Бечеј, градић смештен на реци Тиси удаљен је од Београда 120 километара. Све знаменитости овог места сконцентрисане су на главном тргу, званичног имена – Трг ослобођења. Свима је, међутим, ово место боље знано као погача, због његовог облика. Ту су Градска кућа, Задужбина баронице Еуфемије Јовић, као и Православна црква, саграђена 1851.

Они који често крећу пут Баната кажу да се у Бечеју сјајно једе , а да и преноћиште уме да буде посебан догађај. За то је, пре свега, заслужан индустријалац Богдан Дунђерски који је почетком 20. века саградио прелепи дворац Дунђерски који је данас – хотел “Фантаст”. Налази се на 14 километара западно од Бечеја. У комплексу, на 65 ха, овог необичног хотела, налази се и мала породична капела, али и сјајна ергела коња, која је повремено бројала и 1400 грла.

С друге стране реке Тисе, налази се Нови Бечеј. Од Београда је ово место удаљено 113 километара. Хронике ове вароши бележе да је 1886. страшни пожар уништио више од трећине насеља. Остали су, међутим, трагови средњовековне базилике из 14. века (Араце, 14 километара од средишта општине).

Највећи објекат хидросистема Дунав – Тиса – Дунав, велика бетонска брана са седам преливних поља и преводницом за бродове, налази се баш уз Нови Бечеј. На каналу Дунав – Тиса – Дунав налази се и атрактивна Ајфелова преводница, једно од врхунских техничких достигнућа с почетка 20. века. Шлајз, како га мештани најчешће зову, настала је својевремено из преке потребе. Водена стихија је повремено плавила град, све док пре више од века није одлучено да се на ушћу Великог бачког канала у Тису подигне моћна брана. Да ли је преводница баш дело славног Ајфела није са сигурношћу потврђено, али је чињеница да решеткаста конструкција Шлајза неодољиво, по стилу, подсећа на Париски торањ.

Богата ловишта, излетиште Соколац до којих постоје одлични путеви, привлаче госте. Нови Бечеј познат је по ревији парадних запрега у Врањеву. Новобечејци су познати и по такмичењу у спремању рибље чорбе и Међународном арт кампу који се током лета традиционално организује у овом граду.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– локалне тамбураше

– Туцинијаду у Мокрину

– боравак у дворцу Дунђерски

МАМУТ

Очувани скелет мамута старог више од 500.000 година пронађен је 1996. године, сасвим случајно у глинокопу фабрике “Тоза Марковић”, на дубини од 20 метара. Његова импозантност и очуваност користи и данас научницима. Мамут је, иначе, висок 4 метра, дуг 7 метара, а широк – 3 метра.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail