Књажевац, Сврљиг

У част вина са Џервина

Град Књажевац настао је на ушћу Сврљишког и Трговишког Тимока, река које овде заједно формирају Бели Тимок. На путу је Ниш–Зајечар, од Зајечара удаљен 40 км, док га од Београда дели 173 км.

Истраживања кажу да је овде постојало римско насеље које се звало Timacum Maius (Велики Тимок), док се први пут под именом Гургусовац помиње у 17. веку. У тадашњој Србији за ово место чуло се због Гургусовачке куле, коју је кнез Александар Карађорђевић користио као затвор за политичке кривце. Када је 1859. Александар Карађорђевић побегао, књаз Милош наредио је да се кула, као симбол претходне власти, спали. У знак захвалности књазу, Гургусовчани су своје место преименовали у Књажевац.

Стари део ове вароши, познат и као “Циган мала”, данас је препун модерних занатлијских и трговачких радњи, али је сачувана аутентична архитектура и дух старих времена. Камени мост у Књажевцу саграђен је 1913. и представља један од симбола града. Мост са старом чаршијом у позадини и дрворедом кестена у непосредној близини чест је мотив љубитеља фотографије. Центар града лежи на обалама Сврљишког Тимока. Улица Аце Станојевића гледа на реку и врло је сликовита са својим разнобојним кућама и облицима мостова који је красе. Паралелна са њом је Немањина улица где се данас налази Музеј града, који је смештен у кући Аце Станојевића, једног од вођа Тимочке буне. Посебна занимљивост овог здања је у томе што је у потпуности сачуван ентеријер градског дома с краја 19. века. На другој страни реке је Завичајни музеј, који се налази у раскошној и великој кући породице Сибиновић, подигнутој 1906. Из центра се види и чувена Џервин вила, прелепа кућа која је била у власништву Ђоке Цветковића. Саграђена је по узору на виле из бање у Чешкој.

Џервиново брдо је, иначе, локација најстаријих винограда у овом крају. Књажевачки виноградари који, поред других, гаје и аутохтоне сорте – прокупац, вранац и пловдину, иницијатори су Сајма пршуте, вина и сира, који постаје традиционалан. У Књажевцу се сваког маја организује и Сајам вина.

На 15 км јужно од Књажевца лежи село Доња Каменица и у њему црква коју је почетком 14. века подигао бугарски великопоседник Михаило. Црква са западне стране има два необична шиљата торња који заклањају поглед на куполу иза њих. Живопис овог објекта је врло вредан. Посебно се истичу композиције ктитора са породицом и представа светих радника загрљених на коњима.

Два километра даље је Горња Каменица, са истоименим манастиром, задужбином деспота Лазара, сина Ђурђа Бранковића. Једноставна црквица никада није осликана.

У селу Равна, осам километара од Књажевца, налази се археолошки локалитет из римског доба – Timacum Minus. У оближњем лапидаријуму сакупљени су откопани надгробни споменици, а сачуване старе куће претворене су у етнографску целину. Овде је и мали Музеј вина, али и збирка старих двопредених вунених чарапа. Иначе, села у долини Тимока типична су по преплитању етномотива и традиције.

У околини Књажевца чувене су и две бање – Ргошка Бања и Базен Бањица. Воде са њихових извора спадају у топле, а пратећи садржаји дају могућност за разне спортске активности.

Тупижница се налази у околини Књажевца и једна је од највиших тачака у самој близини града. Мештани је радо користе као излетиште, а с обзиром да је и богато ловиште, ловци радо посећују овај крај.

На 35 километара од Књажевца у селу Балта Бериловац, сваког маја одржава се “Молитва под Миџором”, на којој се могу видети разни ритуали и обичаји овог краја. У овом селу налази се и врло занимљива стара воденица поточара. Књажевац је познат и по сјајној народној технологији припреме сира, који је прославио ову област и ван граница земље.

На путу Књажевац–Ниш, између Сврљишких планина и Тресибабе, на Сврљишком Тимоку налази се варошица Сврљиг. Ова мала општина, која припада Нишком округу, привредно и административно је везана управо за тај град и његове велике системе. Област обухвата претежни део слива Сврљишког Тимока, а Сврљишка котлина је једна од најмаркантнијих попречних котлина у карпатско–балканском луку и једна од пространијих котлина уопште.

Преконошка пећина налази се 5 км југоисточно од Сврљига, изнад села Преконога, у благо нагнутој крашкој заравни. Пећина привлачи научнике и авантуристе, а немерљиво је њено богатство, оно доступно, у сталактитима и сталагмитима, подземним рекама и језерима, салама чији је свод висок и по тридесет метара. У њој су откривени трагови живљења најстаријег, палеолитског човека. Ово је прва пећина у Србији која је коришћена у туристичке сврхе, а данас је заборављена.

Сврљишки живописни крај има добре могућности за развој планинског, сеоског, риболовног и излетничког туризма.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– вино у селу Равна

– кобасице код Сврљишког “Камионџије”

– направити излет до Балта Бериловца

КОБАСИЦЕ НА МЕТАР

Надалеко је познат сврљишки ресторан “Камионџије” где се кобасице и вешалице продају – на метар. Сврљишки специјалитети и јагњеће печење могу се наћи у бројним кафанама у овој варошици. Већина може да понесе и епитет – градске кафане, са карираним столњацима и атмосфером старих времена.