Крагујевац, Кнић

Чудесна ружа Шумадије

Највећи град Шумадије, Крагујевац, налази се југозападно од Београда, 120 километра ако се иде преко Тополе или 140 километара ако се иде аутопутем и скрене код Баточине. Железничким путем повезан је са Будимпештом, Солуном и Баром.

Крагујевац је прва престоница нововековне српске државе изникле из српске револуције (1818–1839), у којој су основане прве културне и просветне институције обновљене српске државе. Тако је Крагујевац први и по првом суду (1820), првој гимназији (1833), првим новинама (Новине србске), првом театру Јоакима Вујића, првом Краљевском оркестру под управом Јосифа Шлезингера, првом лицеју, првом изливеном топу (1853) и првој електричној централи (1884)…

Језгро из времена старе престонице лежи уз реку Лепеницу. На њеној десној обали налази се црква Свете Тројице са старом Скупштином. Овде су донете одлуке од највеће важности за српски народ и државу. Ту је 1835. године, на чувеној Сретењској скупштини, донет и први Устав обновљене Србије. На левој обали Лепенице налази се Амиџин конак, једина сачувана грађевина из кнежевског дворског комплекса. У истом комплексу зграда које чини и Музеј, налази се и конак Кнеза Михаила.

Као и у многим другим градовима и у Крагујевцу се у самом центру налази пешачка зона која почиње од Трга код Крста. Главна улица води све до Спомен парка у Шумарицама где је, током Другог светског рата, стрељано око 7000 Крагујевчана свих узраста. Још средином 19. века Крагујевац постаје индустријски центар, а нагли развој после Другог светског рата овом граду донела је одлука власти да баш овде прво премести фабрику оружја, а затим и да отпочне производњу аутомобила и камиона.

Крагујевац има и (опет) први јавни акваријум у Србији. У њему има риба, водоземаца, гмизаваца и бескичмењака из готово читавог света.

У околини Крагујевца налазе се средњовековни манастири Вољавча, Благовештење, Никоље, Петковица, Денковац, Ралтинац, Саринац и Дивостин. Сви су грађени у моравском стилу, занимљивих архитектонских решења, са остацима слојева старих фресака. Узводно од манастира Петковице налазе се остаци утврђења Сребрница. Њега је, са црквом Светог Николе, кнегиња Милица потврдила као дар војводе Николе светогорском манастиру Светог Пантелејмона. С друге стране, верује се да је код манастира Дивостин, посвећеног Благовестима, покопан један светитељ и да вода са извора који се ту налази, назван Светиња, исцељује.

Крагујевчани важе за добре угоститеље. Зато препорука локалне туристичке организације подразумева списак од преко двадесет ресторана. Ово место пружа и сјајне могућности за активан одмор и бављење разним спортовима.

У срцу Груже, 20 километара од Крагујевца, налази се Кнић. Од Београда се до Кнића стиже када се крене 150 километара на југ. Положај на железничком коридору Крагујевац–Краљево и на две магистрале пружа могућност добре комуникацијске умрежености ове вароши.

Археолошка налазишта и овде сведоче о насељености још у млађем каменом добу, а и у познијем добу јелинске и римске културе.

Црква Светог Илије у Книћу подигнута је 1910. године, на темељима старог храма из 1842. године.

Чудесна ружа Гружа, како овај крај назива њен најгласнији мештанин, песник Добрица Ерић, данас је позната по пољопривреди и воћарству. Речице овог краја су незагађене, а страсни риболовци у њима могу да лове кркушу, клен и поточног рака. Језеро у Гружи, чија је основна намена водоснабдевање Крагујевца, има доста квалитетне рибе – сом, шаран, смуђ. Осим тога, ово језеро је већ годинама база за припреме веслачких клубова.

Борачки крш је својеврстан феномен природе и као такав је под заштитом државе. Остаци средњовековног града на самом Кршу и трагови у подграђу, као и историјски списи, указују на богато историјско насеље. На град Борач подсећају и остаци цркве из 8. века, у чијој порти расте липа, ширине да ни четири одрасла човека не могу да је обухвате. Слично дрво може се видети и у прелепом манастиру Каменац, из 15. века, у селу Честин. У Борачком кршу, иначе, сваке зиме организује се традиционална хајка на лисицу.

Лепота овог краја привлачи и сликаре, за које се сваке године организује ликовна колонија Гружанска јесен.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– одлазак у манастир Дивостин

– купање на језеру у Гружи

– пиће испод липе у Борачком кршу

ЛЕГЕНДА О ТРИ СЕСТРЕ

Недалеко од Великих Пчелица, у долини Дуленске реке, на малој међусобној удаљености налазе се остаци средњовековних манастира Денковац, Ралетинац и Саринац. Није познато тачно време њихове изградње, али се сматра да је то период владавине деспота Стефана, када је овај део Србије доживео процват. Према народној легенди, три сесте Ралетина, Дена и Сара подигле су, истовремено, манастире Ралетинац, Денковац, Саринац, након што су се, после Косовског боја, кријући од Турака, населиле у овом крају.