Крупањ, Коцељева, Владимирци, Мали Зворник

Енергија воде која ствара

Крупањ се налази у Западној Србији, између планина Борање, Јагодње, Соколске планине, Влашића и реке Јадра, у крају познатом под именом Рађевина. На северозападу се граничи са општином Лозница, а на северу додирује са општином Шабац. Од Београда се до њега долази преко Ваљева или Шапца, а од престонице је удаљен 150 километара.

Због надморске висине, ова микрорегија има специфичну климу. Чак и лети, ноћи су хладне, а падавина има много више него у суседним општинама. У Рађевини нема индустрије, па су ваздух и воде беспрекорно чисти. Зато овде, производња здраве хране није само поштапалица.

Иако невелик, Крупањ је имао врло бурну историју. У Другом светском рату, у оближњем селу Бела Црква, на ивањданском вашару, Жикица Јовановић Шпанац позвао је народ на устанак против окупатора. Више деценија овај дан, 7. јул, обележаван је као Дан устанка Србије. На врху планине Јагодње, која је име добила по обиљу шумских јагода, налази се чувени Мачков камен (923 м), поприште страшне битке из 1914. године. На највишој тачки подигнута је спомен костурница јунака палих у том боју. И у самом Крупњу, у Спомен цркви Вазнесења Господњег, подигнутој 1932. године, постоји костурница изгинулих ратника на Мачковом камену.

Поред свог историјског значаја, Мачков камен привлачи туристе и као зимски спортски центар. Располаже скијашким стазама са ски-лифтом и полигоном за санкање. Лов и риболов, на чак четири реке општине Крупањ, део су редовне туристичке понуде овог краја.

Тачно у средишту између Шапца и Ваљева, Лознице и Уба, подно Цера и Влашића, налази се Коцељева. Љупка варошица, са својим прелепим окружењем, садржи понуду која може да буде занимљива радозналом путнику. Поп Лука Лазаревић управо је из Коцељеве кренуо у Бој на Мишару, а чувени Јанко Веселиновић, уз чијег су Хајдук-Станка израстале многе генерације малишана у Србији, учитељевао је у овом месту. Пространа ловишта овдашњег Ловачког друштва “Тамнава” имају око 3000 зечева, преко 3500 фазана, 1500 јаребица и чак 500 срна.

Територија општине Владимирци омеђена је са североистока, у дужини од 28 километара, реком Савом, са истока општином Обреновац, јужно са Коцељевом и Убом, а западно са Шапцем.

Недалеко од Владимираца налази се манастир Каона. Народно предање каже да је ова светиња задужбина Милоша Обилића. Писани подаци о изгледу старог манастира говоре да је он постојао и пре 1756. године. Садашња црква, посвећена Светом Архангелу Михаилу, подигнута је у византијском стилу, на темељима старе. Од две малене речице које опасују манастир, 1982. године направљен је рибњак. Две године касније кренуло се и у израду крстионице у ранохришћанском стилу, а по узору на крстионицу из Тебе Тесалијске.

Код Владимираца је и природно језеро Вукошићка Бара, површине 60 хектара, које спада у еколошки најквалитетније воде овог краја.

На 170 километара од Београда, а 80 километара од Шапца, као административног центра Мачванског округа коме припада, налази се Мали Зворник. Преко Новог моста и граничног прелаза са Републиком Српском, Мали Зворник повезан је са магистралом Зворник–Тузла–Сарајево. Железничка пруга од Шапца једним краком се завршава у самом месту. Општина Мали Зворник настала је 1955. када је и званично пуштена у рад хидроцентрала на Дрини, а насеље Мали Зворник постало административно седиште нове општине. Већина насеља ове општине налазе се уз Дрину или њене притоке.

Највећа туристичка атракција у Малом Зворнику налази се испод земље. Брдо преко пута старог железничког моста у себи крије читав подземни град, лавиринт ходника и пролаза прокопан 1931. године, с циљем да то буде једно од ратних командних места и склоништа за Краља и Врховну команду. Прича се да је у априлу 1941. лавиринт заиста употребљен у ту сврху, те да је овде своју последњу ноћ у отаџбини провео млади краљ Петар II Карађорђевић. Иако сплет тунела није истражен, зна се да је дугачак око два километра, да је изграђен у облику часног крста, као и да се унутра налазе остаци капеле, олтарски простор, одаја за краља, бунар са водом за пиће и све друго што је потребно за дужи боравак под земљом. Верује се и да постоји тунел који води испод корита Дрине, као и да тај пролаз није прокопан, већ да је настао природним путем.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– скијање на Мачковом камену

– купање у језеру Вукошићка Бара

– шетњу крај рибњака манастира Каона

МОЋ ВОДЕ

У Малом Зворнику све је у знаку моћи воде. На Дрини је изграђена хидроцентрала, на Радаљској реци акумулациона брана, па цео крај обилује врло квалитетном водом за пиће. Од давнина је познато да извори у селу Радаљу имају лековита својства. Воде око Зворника богате су и рибом, а постоји и легенда о чудовишту Тоши, налик џиновском сому.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare