Крушевац, Варварин,Ћићевац

Лепота Лазарице

Крушевац се налази 194 километра од Београда. До њега се стиже аутопутем Београд–Ниш, са скретањем код Појата (23 км од места). Са истока се граничи са Алексинцем и Мерошином, јужно су Блаце, Прокупље, Брус и Александровац, на западу Трстеник, а северно Варварин, Ћићевац и Ражањ.

Средњовековна престоница, град богате традиције, у средишњем делу Србије, на раскрсници путева који су од давнина пресецали Балкан. Средиште је Расинског округа.

Легенде које говоре о називу града кажу да је име добио по бројним крушкама које су овде обилато рађале или по крупном моравском облутку, крушцу, којим је зидана овдашња тврђава. За Турке је био Алаџа Хисар (шарени град).

Крушевац је познат по Археолошком парку, који чине зидине средњовековног града кнеза Лазара, црква Лазарица и Народни музеј. Град је подигао кнез Лазар, 1371. године, као престоницу и војно утврђење. Лазарица, која се, такође, налази у овом комплексу, дворска је црква, а њеном градњом започела је моравска градитељска школа. Фасаде цркве су оживљене разноликим средствима – наизменичним слојевима камена и опеке, бифорама, украшен рељефима, розетама и црвено-белим шаховским пољима. Како фреске нису сачуване, зидови унутар Лазарице су потпуно празни. Сматра се ремек-делом српске црквене архитектуре. У околини цркве налази се полусрушена, али још увек импозантна бранич-кула висока 15 метара. Недалеко одатле је и зграда Народног музеја, за коју кажу да је друга зграда по лепоти у Србији. Музеј поседује богате збирке које илуструју историју града и околине. У његовој колекцији највреднији експонат је одора кнеза Лазара.

У подножју средњовековног града налази се варошко језгро из 19. и почетка 20. века. Центром града доминира споменик Косовским јунацима, рад вајара Ђорђа Јовановића. У згради данашње Градске управе налази се велелепни мозаик, рад академика Младена Србиновића, посвећен средњовековној, моравској Србији.

На јужним падинама планине Гоч, 22 километра од Крушевца налази се манастир Велуће. Основали су га браћа племића, који су сви насликани на зидовима цркве.

Крушевац организује врло атрактивне манифестације, међу којима су: Видовданске свечаности, крајем јуна, и Културно лето, током целог лета. У овом граду постоји дуга традиција позоришне уметности, а овдашње Народно позориште једно је од најцењенијих у земљи. На традиционалним Позоришним данима окупљају се позоришта из целог региона. Људи овог краја важе за веселе, са пуно смисла за хумор. Овде се сваке године одржава и Златна кацига, међународни фестивал хумора и сатире.

Варварин, недалеко од Крушевца, познат је по једној од најблиставијих победа у Првом српском устанку, 1810. године. Удружена српска и руска војска победиле су тада три пута бројнију турску војску. Тој бици претходио је двобој у коме је од руке мегданџије Јове Курсуле погинуо чувени Омер-ага.

Ћићевац се налази десетак километара северно од Крушевца. Ово подручје било је мочварно, испресецано барама, млакама и мртвајама, а Велики вир, који је народ називао Луди, подземним каналима био је повезан с Моравом. Веровало се да нема дна, па се у њему нико није купао. У Ћићевачкој општини, код Сталаћа, налази се једно од највећих позносредњовековних утврђења. Саграђено је осамдесетих година 14. века да штити прилазе тадашњој престоници Крушевцу.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

- шетњу Лазарицом

- Видовданске свечаности у Крушевцу

- излет на планину Јастребац

РОЗЕТЕ

Јужно од центра Крушевца (15 км) налази се манастир Наупаре, саграђен крајем седамдесетих година 14. века. Од богате декорације најистакнутије су две изванредне розете на западној фасади. Као и друге племићке цркве, и ова копира структуру крушевачке Лазарице.