Кучево, Жагубица

Златом окићена земља

Кучево се налази у североисточном делу Србије, у Хомољу. Од Пожаревца га деле 42, а од Београда 130 километара. Оно што се одмах може приметити у овом крају јесте да има допадљиву и незагађену природу, богато етнолошко и археолошко наслеђе, али и врло гостопримљиво становништво.

Сматра се да је Кучево веома старо насеље. Пронађен златни новац са ликом императора Хадријана потврђује да су Римљани овде били већ 128. године наше ере. Хадријан је у кучевском крају имао руднике злата, сребра и гвожђа. Све то чувано је у утврђеном граду, у близини места на коме се Кучајска река улива у Пек. Тај се град називао Гудускум. На месту римског Гудускума данас је Кучево.

Једна од препознатљивости општине Кучево су пећине. Туристима је, због своје величине и лепоте, најзанимљивија пећина Церемошња. Налази се на 13 километара од самог места, а до ње се долази преко села Кучајне и Буковске. Пећина је настала радом Стругарског потока који протиче кроз њу, дуга је 775 метара а стаза за посетиоце износи 431 метар. Највећа сала ове пећине зове се Арена и једна је од најлепших у Србији. Таваница, висока 20 метара, има облик куполе са које се спушта богат пећински накит. Одатле се иде у другу просторију, названу Двери, па затим, поред малог водопада Стругарског потока ка излазу који се налази стотинак метара од улаза. Туристима се нуди и посета пећини Равништарка, а припрема се и уређење Дубочке пећине, која се за сада користи за спелеолошко–авантуристички туризам.

Кучево је препознатљиво по манифестацији Хомољски мотиви, која се одржава сваке године, крајем маја и почетком јуна. Ова смотра народног стваралаштва источне Србије постоји од 1968. и веома је допринела да се очувају изворна песма и игра, као и архаични обичаји ове области, афирмише традиционална храна и народна радиност, али и од заборава сачувају древне вештине, као што је испирање злата на Пеку.

Иначе, област Кучева је од давнина познат рударски крај. Злато се на овом подручју вади из три рудника – Благојев камен, Санта Барбара и Грабова река, а деценијама уназад злато се вадило и из реке Пек. Подаци говоре да је на потезу између Нереснице, где је свој багер за вађење злата из Пека имао краљ Александар Карађорђевић, извађено око три тоне злата и то врло примитивном технологијом. Иначе, алат који се раније користио за испирање злата на Пеку и његовим притокама није се кроз историју мењао. Најједноставнији начин био је да се на дно реке потопи овчја кожа са руном, у коме би се злато, пошто је теже од песка, задржавало. По вађењу остало би само да се руно протресе и злато покупи. У правцу Мајданпека, на 15 километара од Кучева, у селу Бродица, налази се “Краку лу Јордан”, занимљив археометалуршки антички комплекс из 3. века.

С обзиром да је већи део општине под шумом, постоји значајан фонд крупне, ситне и пернате дивљачи.

Жагубица је од Београда удаљена 120 километара. Територија ове општине захвата горњи део долине Млаве и њених притока, па је и природно подељена на два дела – подбрђе и планински обод. Средишњи део чини Жагубичка котлина чији је нижи део просечне висине око 300 метара. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825 м) и Хомољске планине (до 940 м). Жагубица је општина која је слабо насељена. Становништво је углавном равномерно размештено на двадесетак насеља, од којих је највеће место Жагубица.

На 26 километара од Жагубице налази се манастир Горњак. Наслоњен је на високу стену са своје северне стране. Подигао га је 1378–1381. кнез Лазар уз духовну помоћ монаха Григорија који је овде дошао из далеког Синаја. Живопис је урађен 1847. и прилично је вредан. У малој капели изнад цркве чувају се мошти суоснивача манастира светог Григорија Сианита. У пећиници су видљиви и остаци неколико фресака из 14. века.

За читав овај крај, иначе, карактеристични су облици земљаног посуђа, који су украшавани бојењем, различитим орнаментним фигурама или цветним мотивима. Ликовно изражавање се у Хомољу среће на предметима од дрвета – пресливе, кудеље и слично.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

- извор реке Млаве

- истражити пећину Церемошњу

- купити земљани суд у Жагубици

ИСПИРАЧИ ЗЛАТА

Река Пек у Кучевској општини надалеко је позната као најзлатоноснија река у региону. Међутим, и поред евидентних доказа о великим количинама злата које овде постоје, мештани се радије баве пољопривредом, него испирањем и вађењем злата. Овакав, многима невероватан однос према могућем богатству надомак руке житеља овог краја описао је средином 19. века путописац Жигмунд Август Хедер. Сељаци су испирали злато из Пека, онако узгред, поред својих домаћих послова и продавали га обично у Чуватима у Видину – бележио је Хедер. Парадокс је и то да у Кучеву више нема испирача злата. Мештани, наиме, верују да оно испирачу доноси несрећу. Постоји и занимљива легенда о злату везана за цара Трајана. Прича се, наиме, да је Трајан пробио Ђердап како би исушио Панонско море и омогућио људима да ваде злато из Пека и његових притока.