Љиг, Горњи Милановац

Плетеница природе и историје

Љиг се налази у подножју планине Рајац, уз саму ибарску магистралу, а од Београда је удаљен 85 километара. Зову га још и Качер, по истоименој реци која кроз њега протиче. Граничи се са Аранђеловцем, Горњим Милановцем, Мионицом, Лазаревцем и Лајковцем.

Овај живописни градић, са око 3000 становника, релативно је ново насеље чији се мештани углавном баве ратарством и воћарством. Изван граница земље познати су овдашња домаћа ракија и гибаница.

Последњих година Љиг је дестинација многих туриста. Највише због Бање Љиг, која је од саме варошице удаљена око два километра, а налази се на магистралном путу Београд–Подгорица. Овај спа-центар располаже са више термоминералних вода температуре 32,50C. Минерална вода користи се за пиће и купање. Сматра се да је врло делотворна у лечењу свих врста реуматских болести, као и за стања после прелома костију.

Околна села су права ризница културе. Вреди видети цркву у селу Ба, из 15. века. Ту су и стара сточарска летња насеља Колибе, под Рајцем и Равном Гором. На магистрали, у Дићима, пут Горњег Милановца, налазе се остаци цркве за коју се поуздано зна да јој је ктитор био краљ Драгутин Немањић.

Од Љига ка Рајцу, пут води кроз Славковицу, мало место, од давнина знано, што по граниту за који кажу да је јединствен у свету, што због средњовековне цркве у засеоку Иконићи, у чијој су крипти нађени саркофази деспота Ђурђа Бранковића, Ђурђа Смедеревца и деспотице Јерине.

Планина Рајац све је занимљивија за туристе. За то је највише заслужна манифестација која се одржава сваке године, у другој недељи јула. Већ, у свету, чувена Косидба на Рајцу заправо представља мобу и свечаност поводом завршетка кошења планинских ливада. Она на атрактиван начин обнавља стари обичај окупљања мобе ради завршавања важног и великог посла домаћина. Централни догађај је такмичење најбољих косача на планинским ливадама Рајца, уз традиционално добар културно-забавни програм, народно посело и изложбу пољопривредне механизације. Госте служе домаћице – ручконоше, а косачи су у народној ношњи, са сламнатим шеширима и извезеним, шареним торбама на раменима. На крају косидбе највештијег, а како домаћини кажу, и најизгледнијег проглашавају за Ђидију или Козбашу. На следећој косидби он предводи косаче. За три дана, колико манифестација траје, на Рајцу борави преко 50.000 људи.

Када се ибарском магистралом настави према мору, на 124. километру од Београда, наилази се на Горњи Милановац. Ово насеље основао је кнез Александар Карађорђевић, пресељењем из Бруснице (Стара чаршија). Шест година Милановац се звао Деспотовица, по реци која тече кроз место, да би му кнез Милош, у спомен на брата Милана који је умро у Румунији, променио име.

Када се дође у Горњи Милановац, најпре треба погледати зграду бившег Oкружног начелства, стару скоро колико и насеље. Данас су у њој Културни центар, Библиотека, Модерна галерија и општинска телевизија. Испред ње су статуе оснивача града кнеза Александра, војводе Милана Обреновића, као и биста војводе Живојина Мишића који је из ове зграде командовао Сувоборско–колубарском битком.

У Горњем Милановцу је и црква Свете Тројице, задужбина кнеза Милоша из 1860. године. Део града је и Брдо мира са споменицима из новије историје, као и Норвешка кућа, комбинација викиншког брода и старе српске куће, један од израза пријатељства српског и норвешког народа. У њој је стална музејска поставка са предметима из времена страдања Срба у логорима у Норвешкој.

Чим се изађе из општинског атара долази се на Рудник, планину која доминира централном Србијом. Ова планина и варошица у њој били су средиште живота много пре доласка Словена. Руду су овде вадили и новац ковали још стари Римљани. Данас у овој, како кажу, ваздушној бањи, има пуно љубитеља природе, а пре свега, планинара и ловаца. Доминира вулканско узвишење Острвица и њена тврђава, од које су данас остале само зидине. На падини Рудника можете обићи манастир Враћевшницу, који има три конака из различитих периода и цркву Светог Ђорђа. На три километара изнад Враћевшнице, у Горњој Црнући је и конак кнеза Милоша који је три године био престоница Србије, све до пресељења у Крагујевац, 1819.

У Милановачкој општини је и Таково, из ког је Милош Обреновић 1815. кренуо у Други српски устанак. У овом селу не треба пропустити посету цркви брвнари из 18. века са резбареним вратима и иконостасом. Савинац, заселак села Шарани у таковском крају, чува легенду да је баш овуда прошао свети Сава, те да се и данас види отисак копита његовог коња. Под кровом савиначке цркве сахрањена је Мина Караџић, песникиња и сликарка, ћерка Вука Караџића.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– чашицу домаће ракије у Љигу

– ручак на Рајцу

– шетњу од вароши Рудник до Острвице

КОШТУНИЋИ

За ово место кажу да је заправо једино право еколошко село у Србији, јер се налази у сувоборском крају, делу Србије који још увек има нетакнуту природу и где се вода заиста може пити са потока. Ту су и Продановића магаза, етно-музеј, стална поставка слика Боже Продановића, стара више од 120 година, и Историјски музеј посвећен Колубарској бици и генералу Живојину Мишићу. Над Коштунићима налази се Равна Гора и Мокра пећина. Неколицина домаћинстава у Коштунићима путнику намернику нуди одличан смештај.