Ниш, Алексинац
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Завичај цара Константина

Ниш се налази у плодној равници окруженој високим планинама са три стране, на реци Нишави и близу њеног ушћа у Јужну Мораву. Ове две реке представљају делове два главна путна правца на Балкану којима су одвајкада пролазили важни друмови – један за Софију и Цариград, а други за Солун. Спајају се недалеко од Ниша, настављају ка Београду и даље ка централној Европи. Од престонице Србије, Ниш је удаљен 238 км и до њега се долази аутопутем.

Негде око године Христовог рођења, Римљани су покорили ово место и тада је, као име града први пут забележено – Naissus. Овај град родно је место римског цара Константина Великог, за време чије владавине (312–337) је Ниш доживео велики процват. Током средњег века овај простор налазио се у границама Византије, Бугарске, Угарске. Касније је дуго, готово 400 година био под турском влашћу.

У периоду од 1719. до 1723. године Турци су на десној обали Нишаве изградили познату Нишку тврђаву. Данас се у унутрашњости тврђаве налазе бројни објекти који су адаптирани и прилагођени савременим потребама. Тако је у згради Арсенала из 1857, смештен Уметнички павиљон, у џамији Бали Бега из 14. века је “Салон 77″, а у комплексу Пашиног конака смештена је једна од градских управа. Зграда старог затвора адаптирана је за потребе нишког истраживачког центра. Године 1957. на простору Тврђаве саграђена је Летња позорница, где се традиционално одржавају манифестације: Фестивал глумачких остварења, Хорске свечаности и Летњи музички фестивал Nisomnia.

У самом центру града, са Трга ослобођења, од моста је кретало пет путева низ које се од 14. века развијао Ниш на левој обали реке. На месту данашњег коњаничког споменика саграђена је, крајем истог века и прва џамија на овој обали Нишаве. Касније, она је срушена. Тако је настао велики празан простор који је врло брзо попуњен лепим зградама. Данас је ово, свакако, најважнији трг Ниша и популарна променада. Ту је и једна од првих вишеспратница у граду – хотел “Амбасадор” који је изграђен 60-тих година 20. века. У средини Трга налази се Споменик ослободиоцима Ниша, рад Антуна Аугустинчића, а према реци и парку је дивно здање које данас користи градоначелник. Од Трга, кроз центар града према југу, иде Обреновићева улица, некадашња покривена чаршија, а потом и главна трговачка улица. Сада је то пешачка зона у којој је мноштво продавница, кафића и ресторана. У Кујунџијском сокачету, који подсећа на оријентални Ниш, данас је смештено пуно кафеа, а близу је и кућа Стамболијских, најлепши примерак стамбене архитектуре турског времена, која је данас познати ресторан. Нишка Саборна црква налази се на јужном ободу старог града у некадашњој хришћанској четврти Црквена мала.

Вероватно највећа знаменитост Ниша – Ћеле кула налази се на 2 километра од центра града. Настала је након крваве битке српске војске са Турцима на Чегру, после које је турски командант Хушид-паша наредио да се главе свих убијених Срба одеру, напуне сламом и пошаљу султану у Стамбол, а да се лобање узидају у кулу која ће служити као упозорење српском народу. У кулу су уграђене 852 лобање, али их је до данас очувано само 58.

Још мало даље од града, према Нишкој Бањи, налази се археолошко налазиште Медијана. Њу је, као летњу резиденцију, саградио цар Константин Велики око 330. Нађени су остаци царске палате, крстионице, житнице, водоторња, терми и паганског храма. Овде се могу видети изузетни мозаици попут оних који представљају горгону Медузу и једно божанство вода, као и неколико са лепим геометријским шарама.

На 10 километара од Ниша и упола мање од Медијане, подно Коритника, вековима се у Нишкој Бањи народ лечи од срчаних и кардиоваскуларних обољења, реуме, ишијаса… Радонски термоминерални извори, просечне температуре воде од 370C, били су познати још у доба римске и византијске епохе. Развоју Бање, између два светска рата, допринело је отварање трамвајске везе са Нишом. У лечилишту се користи и пелоид, лековито природно блато, препоручљиво за реуматичаре. На 25 км од Ниша је и Бања Топило.

Љубитељи природе обавезно треба да посете Сићевачку клисуру, кањон дуг 17 км, кроз који протиче Нишава. Овде се налази преко 30 црквица и манастира, а због изузетне лепоте проглашена је за Специјални резерват природе. Исту “титулу” има и Јелашничка клисура, која се налази 15 км одатле.

Код Алексинца се Моравица улива у Јужну Мораву. Овај град налази се тридесетак километара пре Ниша на аутопуту из Београда. Иначе, ово место је било прво у Србији које је са престоницом било телеграфски повезано.

На сваком кораку су трагови ранијих цивилизација. Тврђаве Болван, Петрус, Липовац, Градац, Кулина, Корман, Алексинац јасно сведоче о значају овог краја. Историјска заоставштина доказује да је овај град у време владавине Кнеза Милоша био једна од важнијих српских вароши. Ту су били: Царина, Карантин, Окружно средиште и врло богати рудници. Треба видети и Делиград, јединствени систем утврђења од земље и дрвета, поприште највећих битака и победа у Првом српском устанку.

Народ овог краја познат је по томе што чува старе обичаје. Од далеке 1964. у Алексинцу се одржава етно манифестација “На Морави воденица стара”. У Рутевцу је сваког септембра Сабор паприкара, Пекарски дани су у октобру… Традиција подразумева и припрему одличних алексиначких ћевапчића.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– пиће у Казанџијском сокачету

– поглед на мозаике у Медијани

– Алексиначке ћевапчиће

ВРОНСКИ

Храм Свете Тројице, у Горњем Адровцу код Алексинца, подигнут је на месту где је погинуо руски пуковник Рајевски, који је Толстоју послужио за лик Вронског у роману Ана Карењина. Кажу да је Рајевски једно време ту и почивао.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail