Нова Варош, Златар, Пријепоље, Прибој
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

У крилу манастира Милешеве

У средишњем делу Златиборског округа, на југозападу Србије, налази се Нова Варош. Кроз ову општину пролази магистрални пут М 21 Београд–Јадранско море, а од главног града удаљена је 280 километара. Позната је по изузетној природи, бројним извориштима пијаће воде, хидроенергији и квалитетним шумама.

Нова Варош позната је по пољопривредној производњи, пре свега по развијеном сточарству и производњи млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни потенцијали постоје и у развоју воћарства, пчеларства и преради шумских плодова. Позната је и по узгоју житарице хељде, која је, са ознаком еко, врло тражена у свету, а од које се у овом крају спремају различити национални специјалитети.

Од знаменитости у граду издвајају се црква Свете Тројице и џамија. Свакако треба посетити манастир Дубницу у Божетићима и етно село Штитково из доба Немањића.

Над Новом Вароши издиже се планина Златар, дугачка 22 километра, широка 12 километара, са највишим врхом Голо брдо, од 1627 метара. Златар је смештен између Лима на Западу, Увца на истоку, Бистрице на северу и Милешевске реке на југу. Ова планина је непоновљиво богатство овог краја. На Златару свакако треба видети цркву брвнару у Радијевићима коју је подигао свештеник Василије Пурић, 1808. На овој цркви се могу уочити одлике старовлашке куће брвнаре, магаза и баџа на крову. У њој се налази пет веома вредних и добро очуваних икона које су рад зографа Андрије Раичевића. Под заштитом је државе као споменик од изузетног значаја.

Осим Златара, овим крајем доминира и планина Муртерница. На њеним огранцима, у месту Пети, налази се најстарија црква брвнара у овом крају. Подигнута је уз помоћ митрополита Михаила 1832. године, на месту раније постојеће цркве, а посвећена је рођењу Пресвете Богородице.

Љубитељима спелеологије долазак у овај крај може бити врло занимљив. Наиме, овде је изузетно велики спелеолошки потенцијал. У том смислу, не сме се заобићи пећина Буковик и Усацки пећински систем (6,2 км), као најдужи спелеолошки објекат у Србији. Занимљивост овог система је и у томе што се у неке пећине, које се налазе на простору Специјалног резервата природе “Увац”, може ући директно са воде, чамцем, и дивити се прелепом пећинском накиту.

Овде постоје четири језера подједнако лепа – Златарско, Сјеничко, Радоињско и Потпећко, на којима су подигнуте хидроцентрале “Увац”, “Кокин брод”, “Бистрица” и “Потпећ”, а која нуде различите могућности за одмор (камповање, пливање, пецање, вожња чамцем, посматрање ” небеског краља”…). У Кокином Броду, 11 километара северно од Нове Вароши ка Златибору, подигнута је велика брана (једна од највећих у Европи). Тако је, наиме, и створено Златарско језеро, дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 100 милиона кубних метара воде.

У Златиборском округу, на простору средњег Полимља, налази се Пријепоље.

Овај град пресеца долина Лима. Старо Пријепоље развило се на додиру река Лима и Милешевке. Специфичну климу може да захвали чињеници да је од мора, ваздушном линијом, удаљено 140 км, а од Панонске низије 160 км.

Реч је о брдско планинском крају, чија је највиша тачка врх планине Јадовник (1734 м), а најнижа на ушћу Милешевке у Лим, на 440 м надморске висине. Овде су разне цивилизације оставиле своје трагове. На то подсећају бројне археолошке ископине.

Ипак, град на Лиму и Милешевки израстао је у крилу манастира Милешеве, славне задужбине краља Владислава, који је утемељен 1234. у питомој долини, пет километара узводно од ушћа Милешевке. Захваљујући томе што се у њему налазе изузетне фреске, као што је позната фреска “Бели анђео”, и што се ту дуги низ година налазио гроб Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља, манастир Милешева има изузетан углед. У њему се 1377. године крунисао и босански бан Твртко. Током 15. века овде је било седиште Милешевске митрополије, а у 16. веку радила је и једна од првих српских штампарија. Поред Милешеве, значајни су манастири Куманица, Мили и Давидовица, који је обновљен пре десетак година.

По препоруци локалне туристичке организације обавезно треба посетити неко од бројних сеоских домаћинстава која су надалеко позната по својој гостопримљивости, али и присуствовати бројним манифестацијама као што су “Лимски дарови”, “Петровац на Лиму”, “Лимска регата”…

Прибој је лоциран на обалама Лима, а подељен је у два дела – стари и нови. На овим просторима су се смењивали ратови, буне, али и различити владари (Римљани, Турци, Аустро-Угари…). Познато је да је у средњем веку овуда пролазио стари каравански пут који је био најкраћа веза између Цариграда и Дубровника. Завичајни музеј у Прибоју вреди посетити, јер се у њему могу видети сви детаљи живота на овим просторима.

Прибојска Бања налази се одмах изнад Прибоја, на 550 метара надморске висине. Термални и минерални извори, доминирајући положај заравни изнад реке, брдовито и шумовито залеђе, били су идеални за настанак овог насеља пре доста времена.

За развој туризма у Прибоју заслужни су и ловни резервати. С обзиром на значајно пространство шума у овој општини, ловна дивљач је разноврсна. У ловишту Јаворје заштићена врста је медвед. Овде се, око 15. октобра, традиционално организује хајка на вука.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету средњовековном Јеринином граду на Лиму

– одлазак у Милешеву

– сплаварење Лимом и Увцем

БЕЛОГЛАВИ СУП

Белоглави суп најзначајнија је врста птица у резервату “Увац” и последња врста из подфамилије лешинара која се у Србији одржала до данашњих дана. То је ретка врста орла лешинара, импозантне величине, распона крила и до три метра. Улога белоглавог супа у ланцу исхране у екосистему је јединствена и незаменљива – искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини природну рециклажу.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail