Нови Пазар, Сјеница, Тутин

Завичај духовника

Нови Пазар се налази на 280 километара од Београда, путем преко Краљева и Рашке. Регионални центар смештен је на ушћу Јошанице у реку Рашку. Подигнут је у 15. веку на подручју Раса, престонице прве српске државе, неколико километара низводно од Старог Пазара (Трговишта). На том простору, где су рођени најзначајнији српски средњовековни духовници и владари, мешају се утицаји хришћанске и исламске културе, о чему и данас сведоче многи споменици.

Темеље вароши, у оријенталном стилу, ударио је Изабег Исаковић, а првобитно име града било је турско – Јени Базар. Најважнији исламски споменик у граду је Алтун-алем џамија – џамија с драгим каменом – изграђена у првој половини 16. века, као једнопросторна грађевина са тремом и каменим минаретом. Зидана је, кажу, наизменичним редовима од камена, ломљеног и тесаног, и од опеке.

У центру Новог Пазара налази се градски парк, са остацима турског утврђења из 17. века. Два века касније на Новопазарској тврђави дозидане су и две нове куле, касарна и мала џамија. Стари амам, из друге половине 15. века, најстарије је турско купатило у Србији, грађено наизменично опеком и каменом, са једанаест купола различите величине, на којима се налазе застакљени отвори. Подељено је на мушки и женски део, има свлачионице, просторије за одмор, масажу, купање, као и могућност за загревање воде. Стари амам, више од 400 година у употреби, налази се и у Новопазарској Бањи.

Ово подручје је, због повољног географског положаја и природне лепоте, одувек било густо насељено. Данас је Нови Пазар трговачко–занатска варош. Многе занатске радионице прерасле су у фабрике, пре свега текстила и обуће. Неки га зато зову и градом џинса. Поред занатства, у Новом Пазару негује се и култура. Позната је новопазарска школа старих сликарских техника и фестивал хорског певања.

Престоница прве средњовековне српске државе, по којој је и Србија у доба Немањића називана Рашком, налази се на 8 километара западно од Новог Пазара, на локалитету Градина, изнад Трговишта. Током археолошких истраживања, започетих пре више од 30 година, из земље је “изронила” тврђава, неправилног четвороугла у основи, са јужном и западном капијом и једном великом кулом изнад главног улаза. Истраживања су и даље у току. Подно утврђења, за које се верује да је био двор Стефана Немање, налази се пећински манастир, са црквом посвећеном Светим Арханђелима. Верује се да је баш ту писано Вуково јеванђеље. Постојећи остаци фресака су из 8. века, а сачувани су и урезани записи из 16. и 17. века. Трећи део овог комплекса јесте група зграда на Пазаришту, сложено насеље у којем се разликује више хронолошких фаза. Назиру се зграде, цркве, некрополе. У Расу је, иначе, краљ Радослав отворио прву српску ковницу новца.

На 16 километара од центра Новог Пазара, југозападно, налази се најстарија црква у Србији – Ротонда, посвећена Св. Петру и Павлу. Била је средњовековно епископско седиште и саборно место српских владара. Кружне основе, са четири радијално распоређене апсиде, куполом и галеријом, саграђена је у 8. или 9. веку, али њено језгро чини ранохришћанска грађевина, вероватно из 6. века. Сачувано је неколико слојева фресака, од којих је највећи део из 13. века. На овом месту, испод цркве, налазио се протоисторијски тумул у коме су пронађене вредне грчке вазе, златни накит, ћилибар и друге вредности из 6–5. века пре нове ере.

На извору реке Рашке, 15 километара западно од Новог Пазара, налази се манастир Сопоћани, још један бисер средњовековне градње и фреско сликарства. Спада међу најлепше манастире у Србији и важи за једну од највећих светиња. Задужбина је краља Уроша Првог Немањића (1243–1276), чија је жеља била да овде почива. Последњу годину свог живота Урош је провео у Сопоћанима, где се замонашио и узео име Симеон. Од већег манастирског комплекса данас је сачувана само црква Свете Тројице, једнобродна базилика с кубетом која припада рашкој градитељској школи. У Сопоћанима су, ипак, најимпресивније фреске, осликане у другој половини 13. века. Задивљујуће композиције, којима владају склад и узвишена лепота, прославиле су Сопоћане широм света. Успење Пресвете Богородице, представа на западном зиду цркве, на изложби у Паризу 1961. године, проглашено је за најлепшу фреску средњег века.

Стефан Немања саградио је, у захвалност Св. Георгију који га је спасао тамнице, манастир Ђурђеви ступови, око 1170. Име је добио по високим звоницима, јединственим у српском средњовековном градитељству. Архитектуру, под романским утицајем, одликује степенасто слагање маса око централног дела са куполом. Сачувани су фрагменти првобитних фресака, као и фреске у припрати из 13. века.

Сјеница, град који је такође доминантан у Рашкој области, носи лепоту и терет давних времена. Међутим, ово место најчувеније је по Пештерској висоравни, добрим сточарима и производима који долазе од пештерско-сјеничких оваца, попут пештерског сира. Висораван садржи многе понорнице, а највећа је Боровштица, дуга око 15 км, која на само 5 км тока има 140 понора. Мост на Увцу, код села Урсуле, 14 км северно од Сјенице, један је од малобројних средњовековних споменика те врсте у Србији.

Недалеко од Сјенице и Новог Пазара је и варошица Тутин. Ова област позната је као она у којој је забележена најнижа температура – минус 370C. Ипак, за народ овог краја важи и то да је изузетно топао и дружељубив. Кренете ли пешке кроз села, поздравиће вас сви, од најмлађег до најстаријег мештанина.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету манастиру Сопоћани

– сјенички сир и пештерску јагњетину

– шетњу старим трговачким делом Новог Пазара

СТАРИ РАС

Иако ово подручје није до краја истражено, споменички комплекс Стари Рас стављен је 1979. на листу UNESCO-а, као подручје од значаја за светску културну и природну баштину. Области Старог Раса некада су припадали и манастири Градац и Студеница. Данас се под Старим Расом подразумевају Петрова црква, Ђурђеви ступови, Црна Река, Кончул и – пре свих – манастир Сопоћани.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare