Нови Сад, Сремски Карловци

Живот лаганог ритма

Нови Сад, главни град Војводине, са 300.000 становника други је по величини у Србији. Од Београда је удаљен 75 километара и до њега се, за мање од сат времена вожње стиже аутопутем Е 75. До овог града, који је познат и као Српска Атина може се стићи и возом, али и допловити Дунавом.

Мада је данас изразито важан привредни и административни центар, Нови Сад има свој врло специфичан живот. Иако је дефинитивно метропола, Нови Сад живи другачије од већине других сличних метропола у Европи. Овде се живи лаганим ритмом, без стреса, па престоница Војводине већ деценијама има имиџ малог, али отменог градског центра.

Историја овог града започиње још у бронзано доба. Првобитна насеља настала су на десној обали Дунава, на тлу данашњег Петроварадина. Статус слободног краљевског града који му је у 17. веку дала царица Марија Терезија, изазвао је необичну експанзију културних, просветних и уметничких активности. У истом веку отварају се прва штампарија и модерна књижара, гимназија, покреће се за то време, модеран књижевни часопис “Летопис Матице српске”. У следећем, 18. веку Нови Сад добија и своје Српско народно позориште. Истовремено се дешава и прави процват градитељске делатности.

Трг Слободе, централни трг у урбаном језгру града, препознатљив је по неоготичкој Римокатоличкој катедрали, цркви имена Маријиног. За њену изградњу су, крајем 19. века, многи виђенији Новосађани дали свој прилог, а гробови заслужних племићких породица и данас стоје у овој богомољи. На Тргу се налази и статуа Светозара Милетића (1826–1901) коју је, у част једног од најперспективнијих политичара 19. века, 1939. урадио Иван Мештровић. Одмах иза катедрале на Тргу је смештена и отмена Градска кућа, неоренесансна двоспратна грађевина која је, заправо, копија Градске куће у аустријском Грацу. Одмах уз Његошеву улицу занимљиво је видети зграду Код гвозденог човека, која је назив добила по статуи витеза која се налази на њој. Сама зграда је подигнута 1909. године, али је статуа старија и красила је грађевину која је претходно заузимала ово место. У Змај Јовиној улици, која је данас препуна сјајних места за опуштање, налази се Владичански двор, пројектован у еклектичкој мешавини стилова. Иза Владичанског двора, а на самом почетку Пашићеве улице, налази се и српска Саборна црква, у чијој се порти налази заветни крст од црвеног мермера. Дунавска улица, која је данас углавном трговачка, креће из центра града и води право до Дунава. Уз њу је Дунавски парк, свакако најлепши новосадски парк, који је званично отворен 1895. године.

Петроварадинска тврђава је најатрактивнији споменик културе и историје града. Аустријанци су је, да би појачали одбрану од Турака, изградили као војно утврђење. Необичну издигнутост изнад нивоа реке Дунав, Петроварадин може захвалити високој стени која се надноси над реком. Са четири спрата у дубину, 16,5 километара подземних галерија са сводовима и куполама, око 12.000 пушкарница и 13 капија, названа је и Гибралтар на Дунаву.

Нови Сад има двадесетак хотела и хостела свих категорија, а изразито је развијен и приватан смештај. Новосађани су навикли на туристе, јер манифестације које организују изазивају пажњу бројних посетилаца. У мају Нови Сад је домаћин Стеријиног позорја, националног позоришног фестивала, а у јуну Фестивалу дигиталне уметности и алтернативног и новог позоришта. У јулу се на Петроварадинској тврђави одржава музички фестивал Exit, где се сваке године окупи преко 100.000 љубитеља савремене музике.

Сремски Карловци налазе се на 11 км од Новог Сада, а 57 км од Београда, на старом путу Нови Сад–Београд. Од Београда се овде може стићи и возом “Романтика”. Ова варош је 200 година била српска духовна престоница и културно-просветни центар. У барокном језгру варошице, око трга са чесмом, смештене су зграде од непроцењивог значаја за српску историју и културу. Саборна црква Св. Николе (1762), са два висока звоника и иконостасом који је право ремек-дело српског барока. Патријаршијски двор у коме је данас седиште Епископа сремског, представља најмонументалнију грађевину 19. века у Војводини. Чесма четири лава, подигнута 1799. године, за коју легенда каже да ће онај ко се напоји водом са ње сигурно опет доћи у Карловце и ту се венчати. Овде је смештена и најстарија у Србији – Карловачка гимназија.

Виногради овом подручју дају препознатљиву пејзажну особеност, а одлично вино и све већи број винских подрума представљају значајну туристичку понуду града. Стражилово, смештено на 4,5 километара од Карловаца, излетиште је препуно чарди и кафића, а спортски терени идеални су за све врсте рекреације.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– шетњу новосадском Дунавском улицом

– дегустацију вина у карловачким лагумима

– вожњу возом “Романтика”

БЕРМЕТ

Захваљујући одличним условима за виноградарство, фрушкогорски виногради још од средњег века улазе у ред најзначајнијих у средњој Европи. На подручју Фрушке горе постоје три центра за производњу вина: Петроварадин, са Сремским Карловцима, Ириг и Ердевик. На Фрушкој гори се данас производе две аутохтоне врсте вина – сланкаменка и бермет. Ово друго пило се на двору у Бечу, а било је и на винској карти брода Титаник. Туристи могу да посете вински подрум у Карловцима који је специјално уређен за дегустацију карловачких вина.