Оџаци, Кула, Врбас
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Традиција добрих мајстора

Уџак је име првог насеља које су у 16. веку на месту данашњих Оџака основали Турци. Налази се на путу Нови Сад–Бачка Паланка–Сомбор, а од Београда је удаљен 139 километара. Окружен је општинама Апатин, Сомбор, Кула, Врбас, Бачка Паланка и Бач.

Централно (и једино) градско језгро у општини чини варошица. Њеним центром доминира римокатоличка црква Светог Архангела Миховила (1821). Музејска јединица у Оџацима поседује вредне предмете међу којима је светски познат материјал са неолитског налазишта Доња Брањевина. На овом налазишту ископан је и необичан предмет – женска статуета, симболично названа Црвенокоса богиња, а која потиче из раног неолита, пре више од 7.000 година. Ова фигурина је посебна због своје монументалности у односу на сличне предмете. Наиме, висока је 38 цм, док сличне фигуре не прелазе 15 цм.

Оџаци су окружени бројним мањим језерима која су настала великим изливањем реке Дунав 1926. године. Кажу да ловци, због лова на ситну дивљач, изузетно воле околину Оџака, а на бројним каналима је врло жив и риболов.

Градић Кула налази се дуж канала који чини систем Дунав–Тиса–Дунав (део Сомбор–Бечеј) као и дуж пута и пруге који пролазе кроз седиште Бачке. Ово место од давнина је познато по развијеном занатству. У Кули су, наиме, још 1815. године постојали цехови кројача, обућара, ћурчија, ткача… Зато је ова варошица позната и по давно основаној Фабрици шешира, а касније и Фабрици вунених тканина.

Са Кулом се граничи Врбас, град у срцу Бачке, на раскрсници важних путева. Ту је пруга Београд–Нови Сад–Суботица–Будимпешта, као и регионални пут Нови Сад–Србобран–Врбас–Сомбор. Од Новог Сада удаљен је 44 км, а од Београда 125 км. Град је омеђен Дунавом и Тисом, а има и своју реку – Црну Бару. После Другог светског рата добио је име Титов Врбас, да би му 90-их година 20. века био враћен стари назив.

Врбас је, као и многи градови у Војводини, у прошлости почивао на мочварним теренима где су најчешћи грађевински материјал били земља и трска. Што се тиче архитектуре овог града, очигледан је утицај Средње Европе, много више него Византије. Посебно се истичу цркве, којих има шест, а то су: Српска православна црква, Католичка црква, Реформаторска црква, Русинска црква, Евангелистичка црква и Методистичка црква. Поред њих, у Врбасу постоји још знаменитости међу којима су – велелепне виле које су поседовали богати индустријалци, капела “Водице”, споменик Јозефу Кишу…

У старом Врбасу, налази се Бапина база у којој су смештени експонати, фотографије и историјски материјал из Другог светског рата везан за ову општину. У тадашње време су, наиме, биле формиране илегалне базе у којима су деловали тајни штабови партизанских одреда. Једна база била је смештена у кући Драгутина Раданова Бапе, који је са својих петоро деце, све време рата, ово место успео да очува у тајности. Ово место занимљиво је и по томе што је, заправо, друга кућа у дворишту, саграђена у 19. веку, својеврстан пример ентеријера и екстеријера српске сеоске куће у Врбасу.

Ловни туризам у овој општини има дугу традицију. Најзначајнија и најопремљенија ловишта су у атарима Савиног Села и ловиште Куцура, специјализовано за лов на зечеве. Врбас је познат и по производњи одличне хране, па у неколико националних ресторана ваља пробати нешто од специјалитета њихове кухиње.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– да видите “Црвенокосу богињу”

– посету ткачници у Кули

– да пробате ловачке шницле у Врбасу

ПИЈАЦА

Врбас има врло лепе пијаце. Треба их посетити у “пијачне” дане – средом ради Мала пијаца, на раскрсници Главне и Његошеве улице, а суботом Велика пијаца код Виноградског моста.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail