Осечина, Љубовија
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Лепоте које привлаче

У западној Србији, 130 километара југозападно од Београда, на магистралном путу Ваљево–Лозница, налази се Осечина. Ово место налази се и на рекама, пре свега Јадру, али и њеним плаховитим притокама.

Предање говори да је у једном периоду турске окупације овај део Србије потпуно остао пуст. Народ се иселио, села запустела, па су и Турци овде ретко залазили. Пред Први српски устанак глава Подгорине био је славни Илија Бирчанин, један од кључних главара у припреми буне. Страдао је у сечи кнезова, у којој су Турци побили све виђеније људе овог краја. Међутим, устанак тиме није спречен. Све до 20. века сва насеља у овом крају била су сеоска, али се Осечина, место са великим бројем дућана и механа, издвојила као центар читаве области.

Богатство овог краја је у воћу, посебно шљиви, малини и купини. Познато је и по прерађевинама од воћа, преко компота, џемова, мармелада, сокова, воћних колача, до ракије шљивовице – препеченице и домаћег вина. Такође, познато је и по млеку и млечним производима и месу, што је, када се узме у обзир да је овде недирнута природа, заиста у питању здрава храна.

Читав крај богат је разним врстама дивљачи, лековитог и шумског биља, што представља основу за привлачење љубитеља ловног и еко туризма. Природне лепоте овог брдско-планинског подручја испресецаног бистрим речицама и потоцима, у којима још увек има ракова, а понегде и пастрмки, једно је од ретких станишта белоглавог супа. У крају има и неколико саграђених ловачких домова. Највећи је дом на Тисовику. За риболов су погодне реке Јадар, Ловачка, Љубовиђа, Пецка, Остружањка, а пецају се најчешће клен, кркуша, скобаљ, пастрмка, младица…

У селу Скадар Цркву брвнару подигли су досељеници из околине Скадра на Бојани који су том месту и дали име. Према доступним изворима, саграђена је 1720. године, а према предању постоји још од 17. века. Посвећена је Вазнесењу Господњем. Спољашњост цркве украшена је са шест лепо декорисаних стубова и изрезбареним вратима са западне стране. Црква је обновљена 1978. године.

Соко град је последњих година постао познато ходочасно место и излетиште у овом крају. Налази се на тромеђи Осечине, Љубовије и Крупња. Прилаз је, ипак, само преко Љубовије и села Грачанице. Соко град је војно утврђење које потиче још из римског доба. Око ове пограничне тврђаве, због њеног повољног положаја отимале су се разне војске. Највећи процват, ипак, имала је у турско доба. Турци су је звали “Султанова невеста”. Данас је, на остацима града, изграђен видиковац којим доминира велики позлаћени крст. Од подножја до врха брда постављено је десет капелица на којима је исписано десет божијих заповести. У подножју Соко града налази се манастир и споменик посвећен св. владики Николају Велимировићу.

Кањон Љубовиђе је мозаик чудесних пејзажа састављених од планинских брзака и модрозелених вирова реке Љубовиђе и бујних пашњака. Кањоном је некада водио главни пут из западне Србије према Босни. Реку Љубовиђу пресеца камени лук Римског моста (Јерининог моста, како га у народу називају). Потиче из римског периода, а садашњи изглед добио је у турско време.

Општина Љубовија граничи се са Осечином, а реком Дрином повезана је и са Републиком Српском, односно Братунцем и Сребреницом. Становници овај крај називају Азбуковица, а себе Азбуковчанима. Од Београда је удаљена око 200 километара.

Кажу да јој је највећи адут река Дрина. Обиље рибе привлачи велики број риболоваца. Док се пролази кроз подрињска села, може се приметити да готово свака кућа има своју плажу.

Сваке године, друге суботе у јулу, на Дрини се организује чувена Дринска регата која окупља љубитеље спортова на води широм Европе. Њени промотери и редовни гости су многи уметници и спортисти.

Љубовија никада није, упркос потенцијалима, успела да се развије у велики градски центар, али су те околности, с друге стране, учиниле да природа у овом крају остане нетакнута. У овом месту и околним селима сваке године одржава се чак шест вашара. Највећи је онај на Ивандан, сваког 7. јула.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– чашицу ракије препеченице у Осечини

– посету Соко граду

– риболов на Дрини

МОБА

Свакога јула у манастиру Светог Николаја Српског, у Соко граду код Љубовије, Српска православна црква, Влада и Матица исељеника Србије организују “Мобу” за младе из дијаспоре и Србије. На “Моби” учествује и по 200 младих из целог света, чији су корени из Србије. Они се ту друже, уређују манастирски комплекс, али и уче српски језик, географију и историју својих предака. У току боравка у манастиру, млади одлазе и у друга места како би што више упознали земљу свог порекла.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail