Параћин, Деспотовац

Путевима Стефановог градитељства

Јужно од Београда на 160 километара аутопута ка Нишу налази се Параћин. Кроз град протиче река Црница која се после три километра улива у Велику Мораву. Општина Параћин захвата део богатог и плодног Поморавља, спушта се од Кучајских планина на истоку према Великој Морави на западу, испресецана токовима река Црнице и Грзе.

Писани трагови о називу Параћина потичу из 14. века. Друга половина 19. века означила је почетак индустрије у овом месту. Основане су фабрике вунених тканина, цемента и стакла.

На десној обали реке Грзе, на излазу из Честобродичке клисуре, налази се манастир Свете Петке. Црква је саграђена у другој половини 14. века. Облици купола над наосом и припратом подсећају на куполу цркве у Љубостињи.

Доминантно место у туристичкој понуди Параћина чини подручје области Грзе. На 17. километру пута од Параћина према Зајечару налази се излетиште Грза. Врело ове реке је изузетно атрактивно, а привлачна су и два језера у близини. Препуно природних лепота је и село Криви Вир, удаљено од Параћина двадесетак километара према Зајечару.

Деспотовац је мали рударски град, 130 километара јужно од Београда. Манастир Манасија, Деспотовачка Бања, Рударски музеј у Сењском руднику и извор Ресаве, са атрактивним слаповима, чине овај град изузетно привлачним.

Манастир Манасија је једно од кључних сакралних и културних средишта моравске Србије. Црква Свете Тројице у манастиру Ресава, познатијем као Манасија, грађена је као маузолеј једног од најзначајнијих српских владара, деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара. Своју спољашност Манасија је добила тек у 18. веку. Читав манастирски комплекс често је страдао у бројним ратовима. Од старе припрате очуван је под ретке лепоте, израђен у техници мозаика од белог, зеленоплавог и црвеног мермера, сличан раскошним подовима Милутинове цркве у Хиландару. На зидовима је осликан и сам Стефан, како у блиставој одори прима копље и мач од крилатих анђела. Стефан је у Манасији имао и најчувенију преписивачку школу, Ресавску школу. Фреске манастира Манасија спадају међу најлепша остварења српског средњег века.

Планина Бељаница, највиши врх 1339 метара, раздваја Ресаву од Хомоља. Крашки састав је узроковао настајање многих вртача, јама, увала и пећина. Централна висораван је гола, али су зато падине покривене буковим и храстовим шумама које су повремено и прашумског типа. У сенкама великих стабала има доста печурака, нарочито вргања. Бројне су пастирске колибе, али нема сталних насеља.

Из дубине планине Бељанице, на десетак километара источно од Манасије улази се у светски познату Ресавску пећину. Овај отвор откривен је тек 1962. Разлог за то је изузетно густо растиње коју ову природну лепотицу окружује. Пећина има три нивоа и дужину од укупно 2830 метара. За посете су отворена горња два нивоа, са туристичком стазом од 800 метара, док кроз најнижи ниво протиче подземна река. У пећини влада увек иста температура – непроменљивих 140C.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– обилазак Ресавске пећине

– посету манастиру Манасија

– видети Ивков понор

РЕЗЕРВАТ ВИТАНОВАЧА

Ресава извире на Кучајским планинама, на висини од 1100 метара, а после 65 километара улива се у Велику Мораву. У горњем току Ресаве је прашума, резерват Витановача. На заштићеном подручју од око 38 хектара расту огромна букова стабла.