Пожаревац, Костолац, Мало Црниће, Петровац
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Трагови Римског царства

Пожаревац се налази на 80 километара од Београда. Раскрсница је путева према Хомољу и Ђердапу. Први пут се помиње у повељи кнеза Лазара као село Пупораче. Овај град, центар Браничевског округа, окружен је Великим Градиштем са истока, Малим Црнићем и Жабарима са југа, Смедеревом са запада и, на северу, преко Дунава, општинама Ковин и Бела Црква. До Пожаревца се може доћи и железницом, јер је на прузи Београд–Бор–Зајечар. У овом крају користи се и спортски аеродром “Љубиша Величковић” у Костолцу.

Године 1889. у овом граду саграђена је Зграда начелства и суда, у стилу академизма. Саборна црква у центру места изграђена је 1819. као једнобродна неокласицистичка грађевина, а иконостас је 1870. осликао Никола Марковић. У Народном музеју основаном 1895. налази се археолошка збирка, од светског значаја, из оближњег античког града Виминацијума.

У Галерији Милене Павловић-Барили која је смештена у родној кући чувене сликарке, чува се њена целокупна стваралачка оставштина која садржи око 600 слика, цртежа, акварела. Пожаревачко позориште познато је по томе што је овде још 1842. одржана прва премијера Шекспира (“Ромео и Јулија”) на Балкану.

Етно-парк Тулба један је од многобројних и типичних етно-паркова у Србији. Његова поставка садржи окућницу, бунар са витлом, кућу брвнару и куће разбијеног типа места из осамдесетих година 19. века.

Милош Обреновић саградио је за себе и своју супругу зграде за одмор, где је касније, 1853. године, основана велика ергела коња, прва у Србији. Име је добила по Милошевој жени Љубици, Љубичево. Традиционална туристичко-спортска манифестација Љубичевске коњичке игре одржава се сваке године првог викенда у септембру. Нарочито је занимљив Љубичевски вишебој у коме се храбри момци на коњима надмећу у сечи сабљом, курирском јахању, гађању копљем, стрелом и топузом.

Воде око Пожаревца пружају изванредне услове за развој туризма. Ово подручје, сиромашно шумама, има Регионални парк природе Плугово, споменике природе у Драговцу и Љубичеву и пределе посебних природних одлика – Криваја, Растова коса и Растовача.

Северно од Пожаревца, на удаљености од 11 километара, недалеко од ушћа Млаве у Дунав, налази се Костолац. У близини Костолца, на речним острвима на Дунаву, налазе се IBA подручја од међународног значаја за прелет птица селица (Жилова ада, Стојкова ада).

На њивама Старог Костолца налазе се остаци великог римског града Виминацијума. Реч је о римском утврђењу који је био главни град Мезије. Првобитно изграђен као логор VII римске легије, Виминацијум се због изузетно погодног географског положаја брзо развијао, да би за време цара Хадријана добио статус града, а од 239. и статус колоније и право на ковање новца. У њему је било седиште царског намесника провинције и лука Дунавске речне флоте. Досадашњим археолошким истраживањима откривено је око 14.000 гробова на некрополама ове римске метрополе. Ту је неколико меморијалних грађевина, али и фреско-осликане гробнице и саркофази. Поједини златни и сребрни комади накита представљају изванредне примерке, различите од свега досад познатог. Скорашњим археолошким истраживањима у Виминацијуму откривена су два аквадукта којима је, са удаљености од 9 км, довођена вода у град и снабдевано преко 30.000 становника. Виминацијум је један од ретких провинцијских престоних градова, можда и једини у целом Римском царству, на чијим рушевинама касније није подигнуто велико насеље, попут Ниша, Београда или Солуна. Уз Виминацијум се налази и Маргум, локалитет из праисторијског доба и римско утврђење, Рукумија из бронзаног доба и Малинац, праисторија и бронзано доба. Код Кличевца је пронађена светски позната фигура Велике мајке из бронзаног доба – Кличевачки идол.

На 12 километара од Пожаревца налази се варошица Мало Црниће. Познато је по предивним шумовитим пределима испресецаним многобројним воденим токовима, као и по Фестивалу драмских аматера села Србије, који се одржава у мају и првој половини јуна.

Око 36 километара од Пожаревца, у долини реке Млаве, смештен је Петровац на Млави. У његовој околини су два средњове-ковна споменика који су и данас врло значајни за Србију. На 13 километара од Петровца налази манастир са црквом Богородичног Успења, два конака, те остаци пећинске капеле и зидова старог утврђења. По народном веровању, манастир је дело краља Милутина који га је подигао 1257. године. Средњовековни град Ждрело удаљен је 14 км од Петровца на Млави. Посебну вредност овог споменика представљају надгробне плоче са натписима из 14. и 15. века.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету Галерији Милене Павловић-Барили

– куповину реплике накита у Виминацијуму

– посету ергели Љубичево

СТИГ

И Стиг има своју малу Свету гору. Њу прати легенда, и народна песма Бог дужан ником не остаје. Жена, да би завадила браћу са сестром, свој ужасан злочин приписује заови, и нагони мужа на сурову освету. Али, тамо где су падали делови тела несретне девојке никле су богомоље. Отуд средњовековни манастири на свега неколико километара један од другог, и њихова имена – Заова, Сестрољин (Пожаревац), Рукумија (Кучево) и Брадача, отуд извор Кусан и у Петровцу на Млави извор Панарија, који је и култно место. Брадачу, код села чије име асоцира на средњовековно утврђење – Куле, и Заову предање везује за поменуту песму и властелу Радиће, Павла и Радула. У Брадачу се иде на ходочашћа због стерилитета. А манастир Свете Петке у Смољинцу је поред прелепог језера, у тополама.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail