Прокупље, Куршумлија

Мистична дела природе

Град Прокупље, на реци Топлици, удаљен је 250 километара од Београда, а 31 км југозападно од Ниша. Варошица у духу архитектонског академизма данас делује модерно и младо. Међутим, судећи по досадашњим археолошким налазиштима, испод овог града има остатака ранијих цивилизација.

Археолошка налазишта у околини Прокупља сведоче да је овај крај био насељен већ у седмом миленијуму пре нове ере. Ископине у околини града датирају из различитих периода и сведоче о обичајима сасвим другачијих култура и цивилизација. Из периода када се Прокупље звало Hammemum, на брду Хисар изнад града, налази се вредан споменички комплекс – Тврђава Хисар, која је са три стране опасана реком, а некада је штитила главну везу Поморавља са Косметом. Сама тврђава састојала се од доњег и горњег града. Турци су је заузели 1454. године, у исто време када и Крушевац. Од ранијих утврђења данас постоји Југ-Богданова кула, из које се, према тврдњама, обезбеђивало коришћење воде са Топлице. Народно предање легендарног Југ-Богдана, његових девет синова Југовића и мајку Југовића, везује за Прокупље. Зато толико места у овом граду носе име по Југ-Богдану. Многи трагови ранијих цивилизација могу се упознати и у Народном музеју, у центру града.

Црква Светог Прокопија, у подножју Хисара, веома је значајна за овај град. Језгро храма потиче из 9. века, када је био тробродна базилика. Касније је више пута обнављана и дограђивана, па је тако постала и петобродна базилика. У њој почивају и мошти светог Прокопија, пренете из Ниша, а по коме је и само Прокупље добило име. У споменичком комплексу на Хисару постоје остаци античког храма и једне ранохришћанске цркве. Латинска црква, у народу позната као Југ-Богданова, налази се у непосредној близини цркве Светог Прокопија. Подигнута је у 14. веку на темељима римског светилишта, највероватније посвећеног Херкулу, чија је статуета пронађена приликом ископавања. Ову једнобродну цркву користили су Дубровчани, који су и овде имали бројну трговачку колонију, те је зато и добила назив Латинска.

У новијој историји, најдраматичнији догађаји у области Прокупља догодили су се током Првог светског рата. Крајем 1916. године, у време бугарске окупације, овде је избила велика буна. У гушењу Топличке буне мучки је побијено 20.000 људи.

На 32 километру југозападно од Прокупља налази се Куршумлија. Овде се налазио римски град Ad Fines (На крају). Стефан Немања, родоначелник српске светородне лозе Немањића, једно време (у 12. веку) боравио је овде. Његове задужбине, манастири Пресвете Богородице и Светог Николе, биле су прекривене оловним кровом, који је бљештао на сунцу. По тим црквама, и град је једно време носио назив Беле цркве. Звао се још и Топлице, највероватније по изворима минералних вода по којима је овај крај познат. Име Куршумлија дали су јој Турци, због оловних кровова на црквама (куршум–олово).

Овај крај познат је и по многим легендама о реци Радун, а према једној од њих реке ту теку узводно!

У околини данашње Куршумлије, у селу Виче, археолози су открили остатке бањског лечилишта из 3. миленијума пре нове ере. Овај локалитет сматра се најстаријом бањом на свету. И данас се у близини Куршумлије налази неколико бањских лечилишта, у којима извире вода чији се квалитет сматра најбољим на свету. Пролом Бања је од Куршумлије удаљена 23 километра. Велики број минерала, у малим количинама, чини ову Бању једним од најпогоднијих бањских центара у Европи. Флаширана вода “Пролом” веома је делотворна, као допунска терапија, за све који пате од бубрега и болести мокраћних путева. Луковска Бања, од Куршумлије удаљена 35 км, место је где се успешно ублажавају болови настали као последица реуме, обољења кичме или повреда. Термоминералне воде у овој Бањи извиру са температуром између 59 и 690C, брзином од чак 100 литара у секунди.

Недалеко од Куршумлије, у подножју планине Радан, уздиже се варош без мештана – Ђавоља варош. До ње се долази када се из овог града крене ка Приштини. Овај јединствени феномен природе добио је име по свом необичном и за народну машту језовитом изгледу. Налази се изнад Ђачког потока, у коме због велике концентрације гвожђа и сумпора нема никаквог живота. Ђавоља варош састоји се од око 200 земљаних стубова и пирамида покривених каменим капама. Стубови су висине од два до двадесет метара, дебљине од пола до три метра и углавном су сврстани у редове са заједничким основама. До настанка ових стубова долази сталним ерозивним радом кише од које их штите камене капе, док је остало земљиште око њих спрано. Број стубаца варира јер се стално стварају нови и урушавају стари, а сваки од стубова има свој јединствени облик који се стално мења. Народно предање има неколико различитих објашњења за настанак ових стубова, а међу њима се истичу два. Прво каже да су стубови, заправо, окамењена деца која су при једној опклади надмудрила ђаволе. По другом, ђаволи су хтели да организују венчање између брата и сестре, а нека виша сила је окаменила сватове да не би починили грех. Када дува ветар између стубова, ствара завијајуће звуке који доприносе необичној атмосфери. У близини се налазе Ђавољи извори, названи тако због високоминералне киселе воде која има црвену боју. Ђавоља варош кандидована је за једно од светских природних чуда.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– шетњу по Хисару

– третман у Пролом Бањи

– одлазак у Ђавољу варош

ГЕЈЗИР

На југу Србије, на обалама реке Јабланице и у подножју планине Гољак, налази се Сијаринска Бања. Овде има 18 минералних вода, температуре од 32 до 720C. Посебну атракцију, јединствену у Европи, представљају гејзир топле воде чији водени стуб достиже висину од осам метара и повремени гејзир који еруптира на сваких десет минута.