Рашка, Копаоник

Лековитост лепе земље

Рашка спада међу најмлађе варошице у овом делу земље. Основана је указом кнеза Александра Карађорђевића 1845. године, а налази се 82 километра јужно од Краљева и 252 километра од Београда. Смештена је на ушћу реке Рашке у Ибар, а названа је по реци и области у којој се налази. Рашка је од настајања планирана као градска средина, а и данас се сматра најурбанијом вароши оновремене Србије.

И поред кратке “градске” историје, археолошки налази указују на то да је цивилизација у овој области постојала много пре оснивања данашњег места. У околини вароши налазе се многи археолошки локалитети, још увек недовољно испитани, као што су Зајчака и село Рвати.

Осим тога, у близини Рашке налазе се бројни манастири и цркве из раног средњег века. Међу њима се истиче прелепи манастир Градац из 13. века. Богородичина црква манастира Градац зидана је као гробна црква краљице и велике задужбинарке Јелене Анжујске, жене краља Уроша Првог. Манастир Кончул, 3 километра југоисточно од Рашке, на самој обали Ибра, основао је, како се верује, неки од највиђенијих Срба тог времена, можда и сам Немања. Данас још постоји црква Светог Николе. Манастир Стара Павлица налази се у селу Павлица, 6 км северно од Рашке. Потиче из преднемањићког периода и подигнут је крајем 12. века. Од манастира је остала само делимично очувана црква посвећена Светом Петру и Павлу, по којој и манастир носи име. У непосредној близини манастира Стара Павлица налази се и манастир Нова Павлица који су, као своју задужбину, подигли српски великаши браћа Мусић, крајем 14. века. Манастирска црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богоро-дице. У манастиру се замонашила мајка браће Мусић и сестра кнеза Лазара, Драгана, која је у њему и преминула, као монахиња Теодосија.

Град Рашка сада је савремено место. О природним лепотама овог подручја можда најбоље говори податак да на сваком квадратном километру у Рашкој, у просеку, има око 550 метара воденог тока. Река Ибар, са својим притокама (Бреневицом, Јошаницом, Рудничком и Радошичком реком), чини овде густу хидрографску мрежу. Област је такође богата рудама и изворима минералних вода. У близини саме вароши су лековити извори Марина вода, водопад Барска река, Семетешко језеро, као и падине Копаоника, чувеног зимског планинског центра.

Масив планине Копаоник, иначе највећи у Србији, налази се у самом географском средишту Балканског полуострва. Протеже се од севера ка југу, у дужини од 70 километара, али је заштићен само његов северни део – Суво Рудиште, висораван на надморској висини од око 1600 метара од које се уздиже неколико врхова, међусобно повезаних превојима – Караман и Гобеља (1934 м), Кукавица (1726 м) и највиши, Панчићев врх (2017 м) са којег се види добар део Србије. Врх носи име по чувеном биологу Јосифу Панчићу (1814–1888), честом посетиоцу ове планине, чија је посмртна жеља била да на Копаонику буде и сахрањен. Ова жеља му је и испуњена 1951. године, када су његови земни остаци покопани на највишем врху ове планине.

Национални парк “Копаоник” обухвата и пошумљене падине које се спуштају ка долинама Расине и Брзећке реке на северу. Северно од Сувог Рудишта, налази се Бањски Копаоник са највишим врхом Вучаком (1718 м) који се надвисује над Јошаничком Бањом.

Копаоник поседује изузетно богат биљни и животињски свет. Шуме су овде тако распоређене да праве одређене појасеве који се смењују са порастом висине. Прво иду храстови, затим букве, а онда и бор. Изнад зоне шума налазе се сувати, увек богати травом за испашу, са бројним извориштима која се брзо спуштају низ падине планине. Становници Копаоника су и вукови, лисице, зечеви, орлови, као и ретка врста лептирова Colias balcanica.

Омиљено је место оних који воле зимовање. Наиме, Копаоник је познат по великој количини снежних падавина, али, због своје отворености ка југу, има просечно и 200 сунчаних дана годишње. Копаоник је препознатљив по туристичком центру који углавном гравитира ка комплексу Конака. Ка њему воде два пута. Један је од Јошаничке Бање, а други од Бруса, преко Брзеће. Поседује 22 ски-лифта који воде ка 23 стазе – 4 дечје, 12 лаких, 5 средње тежине и 2 тешке. Укупна дужина ски-стаза је 44 километра, а постоји и 20 километара уређених стаза за трчање на скијама. Током лета, посетиоцима су на располагању пешачке стазе, отворени терени за тенис, фудбал и кошарку…

Име је добио по коповима средњовековних рудара који су из планине вадили руду, пре свега гвожђе и сребро по којој је Млечанима ова планина била знана као Montagna dell argento.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– шетњу пешачким стазама Копаоника

– скијање на Копаонику

– Рашке духовне свечаности

ВРЕЛИ ИЗВОРИ

У подгорини Копаоника и на местима изразитог раседања пробијају се многи термоминерални извори. Вода Јошаничке бање (78,50C) користи се за лечење, купање, пиће и инхалирање. Уколико у овој води кувате јаје, оно ће бити тврдо скувано за мање од пет минута.