Raška, Kopaonik

Lekovitost lepe zemlje

Raška spada među najmlađe varošice u ovom delu zemlje. Osnovana je ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1845. godine, a nalazi se 82 kilometra južno od Kraljeva i 252 kilometra od Beograda. Smeštena je na ušću reke Raške u Ibar, a nazvana je po reci i oblasti u kojoj se nalazi. Raška je od nastajanja planirana kao gradska sredina, a i danas se smatra najurbanijom varoši onovremene Srbije.

I pored kratke “gradske” istorije, arheološki nalazi ukazuju na to da je civilizacija u ovoj oblasti postojala mnogo pre osnivanja današnjeg mesta. U okolini varoši nalaze se mnogi arheološki lokaliteti, još uvek nedovoljno ispitani, kao što su Zajčaka i selo Rvati.

Osim toga, u blizini Raške nalaze se brojni manastiri i crkve iz ranog srednjeg veka. Među njima se ističe prelepi manastir Gradac iz 13. veka. Bogorodičina crkva manastira Gradac zidana je kao grobna crkva kraljice i velike zadužbinarke Jelene Anžujske, žene kralja Uroša Prvog. Manastir Končul, 3 kilometra jugoistočno od Raške, na samoj obali Ibra, osnovao je, kako se veruje, neki od najviđenijih Srba tog vremena, možda i sam Nemanja. Danas još postoji crkva Svetog Nikole. Manastir Stara Pavlica nalazi se u selu Pavlica, 6 km severno od Raške. Potiče iz prednemanjićkog perioda i podignut je krajem 12. veka. Od manastira je ostala samo delimično očuvana crkva posvećena Svetom Petru i Pavlu, po kojoj i manastir nosi ime. U neposrednoj blizini manastira Stara Pavlica nalazi se i manastir Nova Pavlica koji su, kao svoju zadužbinu, podigli srpski velikaši braća Musić, krajem 14. veka. Manastirska crkva je posvećena Vavedenju Presvete Bogoro-dice. U manastiru se zamonašila majka braće Musić i sestra kneza Lazara, Dragana, koja je u njemu i preminula, kao monahinja Teodosija.

Grad Raška sada je savremeno mesto. O prirodnim lepotama ovog područja možda najbolje govori podatak da na svakom kvadratnom kilometru u Raškoj, u proseku, ima oko 550 metara vodenog toka. Reka Ibar, sa svojim pritokama (Brenevicom, Jošanicom, Rudničkom i Radošičkom rekom), čini ovde gustu hidrografsku mrežu. Oblast je takođe bogata rudama i izvorima mineralnih voda. U blizini same varoši su lekoviti izvori Marina voda, vodopad Barska reka, Semeteško jezero, kao i padine Kopaonika, čuvenog zimskog planinskog centra.

Masiv planine Kopaonik, inače najveći u Srbiji, nalazi se u samom geografskom središtu Balkanskog poluostrva. Proteže se od severa ka jugu, u dužini od 70 kilometara, ali je zaštićen samo njegov severni deo – Suvo Rudište, visoravan na nadmorskoj visini od oko 1600 metara od koje se uzdiže nekoliko vrhova, međusobno povezanih prevojima – Karaman i Gobelja (1934 m), Kukavica (1726 m) i najviši, Pančićev vrh (2017 m) sa kojeg se vidi dobar deo Srbije. Vrh nosi ime po čuvenom biologu Josifu Pančiću (1814–1888), čestom posetiocu ove planine, čija je posmrtna želja bila da na Kopaoniku bude i sahranjen. Ova želja mu je i ispunjena 1951. godine, kada su njegovi zemni ostaci pokopani na najvišem vrhu ove planine.

Nacionalni park “Kopaonik” obuhvata i pošumljene padine koje se spuštaju ka dolinama Rasine i Brzećke reke na severu. Severno od Suvog Rudišta, nalazi se Banjski Kopaonik sa najvišim vrhom Vučakom (1718 m) koji se nadvisuje nad Jošaničkom Banjom.

Kopaonik poseduje izuzetno bogat biljni i životinjski svet. Šume su ovde tako raspoređene da prave određene pojaseve koji se smenjuju sa porastom visine. Prvo idu hrastovi, zatim bukve, a onda i bor. Iznad zone šuma nalaze se suvati, uvek bogati travom za ispašu, sa brojnim izvorištima koja se brzo spuštaju niz padine planine. Stanovnici Kopaonika su i vukovi, lisice, zečevi, orlovi, kao i retka vrsta leptirova Colias balcanica.

Omiljeno je mesto onih koji vole zimovanje. Naime, Kopaonik je poznat po velikoj količini snežnih padavina, ali, zbog svoje otvorenosti ka jugu, ima prosečno i 200 sunčanih dana godišnje. Kopaonik je prepoznatljiv po turističkom centru koji uglavnom gravitira ka kompleksu Konaka. Ka njemu vode dva puta. Jedan je od Jošaničke Banje, a drugi od Brusa, preko Brzeće. Poseduje 22 ski-lifta koji vode ka 23 staze – 4 dečje, 12 lakih, 5 srednje težine i 2 teške. Ukupna dužina ski-staza je 44 kilometra, a postoji i 20 kilometara uređenih staza za trčanje na skijama. Tokom leta, posetiocima su na raspolaganju pešačke staze, otvoreni tereni za tenis, fudbal i košarku…

Ime je dobio po kopovima srednjovekovnih rudara koji su iz planine vadili rudu, pre svega gvožđe i srebro po kojoj je Mlečanima ova planina bila znana kao Montagna dell argento.

NE TREBA PROPUSTITI:

– šetnju pešačkim stazama Kopaonika

– skijanje na Kopaoniku

– Raške duhovne svečanosti

VRELI IZVORI

U podgorini Kopaonika i na mestima izrazitog rasedanja probijaju se mnogi termomineralni izvori. Voda Jošaničke banje (78,50C) koristi se za lečenje, kupanje, piće i inhaliranje. Ukoliko u ovoj vodi kuvate jaje, ono će biti tvrdo skuvano za manje od pet minuta.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare