Рума, Пећинци

Инвестиција у живот

Рума је у Срему, 65 километара западно од Београда и 35 километара од Новог Сада. Одлично је саобраћајно повезана, само шест километара удаљена је од међународног аутопута који повезује Београд и Загреб, а кроз њу пролази и главна друмска трансверзала север–југ која повезује Војводину и Нови Сад са Сарајевом и даље са Јадраном. Она је, такође, и важна железничка станица на прузи Београд–Загреб.

Овај град смештен је у централном делу Срема, на јужним обронцима Фрушке горе.

У својој прилично богатој историји Рума бележи и да је двадесетих и тридесетих година 20. века имала период убрзаног развоја. Отварале су се бројне трговине, занатске и мануфактурне радионице, оснивале банке, отварали биоскопи, а у неколико штампарија у месту штампале књиге и новине које су пратиле политички, привредни, културни и спортски живот града. Иако је Рума по својој економској снази (највећа житна пијаца у Краљевини Југославији) и културном нивоу њених житеља већ одавно спадала у ред градова, званично је тај статус добила тек 1933.

Приликом доласка у Руму свакако треба посетити Градски музеј са веома занимљивим експонатима који дочаравају живот и историју Сремаца. Културни живот у граду одвија се под окриљем неколико установа културе. Најстарија црква у Руми је православна црква Светог Николе, саграђена 1758. године, а само нешто млађа је Вознесенска, из 1761. године. На простору општине Рума налази се и археолошко налазиште Гомолава Хртковци из периода палеолита или млађег неолита.

Недалеко од града је излетиште Борковачко језеро, са свим пратећим објектима за угодан боравак. Осим тога, општина Рума располаже и са два добро опремљена ловишта: Каракуша и Моровић. Румљани сваког лета, традиционално, организују Бостанијаду, Фестивал тамбурашких оркестара, Ликовну колонију, Фестивал аматерских позоришта…

Уколико желите да пробате кухињу Срема обавезно посетите неки национални ресторан.

Општина Пећинци, једна од мањих општина у Србији, налази се на подручју доњег Срема, 25 километара југозападно од Београда. Ипак, због своје одличне локације, близине Београда и Аеродрома, као и аутопута Београд–Загреб, општина Пећинци постала је врло атрактивна за стране и домаће инвеститоре. Данас важи за општину са највише гринфилд инвестиција по глави становника у Србији.

Од свих насеља општине Пећинци, јавности је најпознатије место Шимановци, које се истиче као огромна индустријска зона у којој послују компаније из читаве Европе и света.

И поред енормног економског развоја, Пећинци су занимљиви и за туристе. Река Сава која пролази кроз место Купиново, поред Пећинаца, на овом потезу је права рајска река. У овом селу се, иначе, налази црква Светог Луке, дворска црква Бранковића из 15. века. Стари део села преуређен је у етно-парк који одлично представља традиционално сремско градитељство.

Уз Саву, 35 километара од Београда, преко Јакова, Прогара и Купинова долази се до Обедске баре. Овај природни резерват је и на UNESCO листи светски значајних станишта и подручје је од међународног значаја. На острву у бари налазе се и остаци бедема са кулама средњовековног Купиника, који је у 15. веку припадао српским деспотима Стефану Лазаревићу и Бранковићима.

За детаље о квалитету и ценама, као и о појединачним објектима који пружају услуге ноћења треба контактирати локалну туристичку организацију, која може дати препоруку о смештају у хотелу у Руми и пружити податке о понуди локалних ресторана и мотела.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету Музеју хлеба у Пећинцима

– купање у Сави код Купинова

– посету Ликовној колонији

МУЗЕЈ ХЛЕБА

Последњих петнаестак година у Пећинцима постоји Музеј хлеба. Како је идејни творац и оснивач музеја био сликар Слободан Јеремић – Деда Јеремија, ово место је по њему и познато. Деда Јеремија је, у потрази за експонатима, у протеклих 30 година обишао око 750 српских села, а затим отворио музеј у својој породичној кући и посветио га Светом Николи. Музејски фонд састоји се од око 2.000 музејских експоната. Изложено је и 96 различитих обредних хлебова, разврстаних по групама – божићни, ускршњи, славски, свадбени и подушни.