Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Берба пуног живота

Преко Гроцке, 46 километара удаљен од Београда, лежи град на самом Дунаву – Смедерево. У српској историји остао је забележен као место чије је освајање означило почетак три и по века дугог ропства Србије под Турцима. Смедерево је данас седиште Подунавског региона.

Смедеревска тврђава, монументални објекат, највећи изграђен у средњовековној Србији, и данас доминира профилом града. Дужина смедеревских бедема износила је према Дунаву 550, према Језави 400, а према копну 502 метра. Моћне куле, њих 25, 6 у Малом а 19 у Великом граду, биле су распоређене дуж бедема. У Великом граду била је и црква чији су темељи откривени тек почетком осамдесетих година 20. века.

Смедеревска црква Светог Ђорђа, саграђена у периоду од 1851. до 1855, прва је у низу оних које је у Србији урадио Андреј Дамјанов, неимар из Велеса. Смедеревски наручиоци храма, али и других запажених објеката у овом граду, хтели су да ове грађевине буду направљене по угледу на Манасију. Дамјанов зато овде конструише петокуполну цркву, комбинацију базиликалног типа грађевине са планом цркве развијеног уписаног крста. Над припратом се уздиже високи монументални барокно-класицистички звоник. За Смедерево је ова црква имала велики значај и због тога што је њеним подизањем започела урбанизација централног градског подручја.

У центру града је и зграда Окружног суда саграђена на северној страни трга, у периоду између 1886. и 1888. године, по пројекту Александра Бугарског. Грађевина је изведена у духу академизма крајем 19. века, са елементима пластичне декорације који носе стилске одлике неоренесансе. Ту је 1919. године саграђена и зграда Гимназије. У трећој деценији 20. века на главном тргу подигнута је и зграда Општинског дома, дело Пере Поповића. На кровном венцу грађевине, изнад главног улаза, постављене су четири статуе, персонификације Правде, Реда, Науке и Културе. Занимљиво је обићи летњиковац Обреновића и вилу Златни брег на Плавинцу са својим виноградима.

Овај град је и ван граница Србије познат по винској традицији. Винову лозу, која се узгаја на падинама уз Дунав, на ове просторе донео је у трећем веку римски император Проб. Сваке године, крајем септембра, организује се Смедеревска јесен, манифестација посвећена берби грожђа и вину. У знак сећања на чувеног комедиографа Бранислава Нушића, који је један део свог живота провео у Смедереву, сваког априла се организују Нушићеви дани, такмичење позоришних трупа које изводе комедије.

Некадашња Бела Црква, а данашња Смедеревска Паланка, удаљена је од Београда 80 километара, док је нешто мање од 30 километара раздваја од Смедерева. Носила је у својој историји разна имена – Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, Хасан-пашина Паланка…

Ова општина, на ушћу Кубршнице у Јасеницу, позната је по индустрији “Гоша”, произвођачу вагона, мостова и друге челичне конструкције.

Извори термалне и минералне воде нешто су чиме је Смедеревска Паланка веома богата, а мештани овог места, као и његови гости лети, најрадије одлазе на оближње језеро Кудреч.

Црква Светог Преображења у Паланци саграђена је у периоду 1865–1890. Почетком 20. века познати српски романтичарски сликар Стева Тодоровић, са сликарима своје школе, живописао је овај храм и урадио иконостас. Само 15 метара ниже од цркве, налази се и стари камени мост који сведочи о томе да је својевремено овуда пролазио Цариградски друм. Најстарија урбанистичка целина је Стара чаршија, у Карађорђевој улици, на потезу од цркве до каменог моста. Недалеко од центра града, у улици краља Петра, налази се и црква Свете Петке.

Некада се Велика Плана сматрала највећим селом у Србији. Налази се на 10 километара од Смедеревске Паланке, на самом аутопуту Београд–Ниш. У непосредној близини Велике Плане су и две незаобилазне тачке српске баштине.

Шест километара југозападно, у селу Копорину, налази се истоимени манастир, са црквом посвећеном Светом Стефану. Заклоњен од путева, вишеструко је везан за деспота Стефана Лазаревића, чији је портрет, са деспотским инсигнијама, осликан на западном зиду цркве.

Црква брвнара симболичног имена – Покајница, налази се, такође, недалеко од Велике Плане. За ово место везује се историјски важан догађај. У шуми, у којој је данас црква, Вујица Вуличевић убио је свог кума Карађорђа 1817.  Прича се да је, у знак покајања, већ наредне године подигао цркву, на месту где је сео да одмори приликом преношења одеће, оружја и ордења убијеног кума. Цркве брвнаре су, иначе, специфичан израз духа сеоских средина у Србији. Рађене од квалитетног храстовог дрвета, погодне су за расклапање и преношење на друго место.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– смедеревску бербу грожђа

– шетњу излетиштем Југово

– одлазак у Покајницу

ТВРЂАВА

Заштитни знак Смедерева је његова моћна Тврђава која се простире на 11 ха. Грађена као нова престоница Србије, у време Ђурађа Бранковића, на самом ушћу Језаве у Дунав. За само две године, по започетој градњи (1428), настала је резиденција, утврђени двор, познатији као Мали град. Троугаони облик града, по угледу на Цариград, условљен је тереном. Радовима је руководио брат деспотице Ирине. Одмах потом грађен је и Велики град који је, највећим делом, завршен 1439. Турцима је пао у руке 1459. године, што је и година која се означава као крај српске средњовековне државе и почетак дуговековног турског ропства.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail