Суботица, Палић, Кањижа
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Салаши, тамбураши, чардаши и чилаши

Суботицу пресеца железничка пруга која повезује Београд, Нови Сад и Будимпешту. Овај град има сјајну везу, како са севером тако и са југом. Европски аутопут Е 75 у непосредној је близини урбаног дела града. Од Београда је удаљена 180 километара.

Модеран центар севера Војводине прави је град музеј. Најрепрезентативније грађевине су Синагога (1902), Градска кућа (1908) Палата Рајхл (1904) и зграда Градске библиотеке (1894). Градска кућа архитеката Комора и Јакаба, највећа је у Војводини. На месту пређашње, старе и дотрајале, Суботичани су саградили нову. Само за њену унутрашњу декорацију биле су потребне две године. Суботичка синагога је, с друге стране, једна од првих грађевина на којој су коришћене бетонске и челичне конструкције.

Суботица је зграду свог Народног позоришта добила средином 19. века. Здање је у неокласичном стилу, са карактеристичном колонадом од шест стубова на прочељу. Иначе, прва позоришна представа у Суботици одиграна је још давне 1747. Данас позориште у Суботици има драму на српском и мађарском језику. Многе зграде у центру Суботице украшене су Жолнај керамиком која овај град чини посебно препознатљивим.

На 8 километара од Суботице налази се Палићко језеро. Дугачко је 8 километара, широко до 950 метара, а просечне дубине до два метра. Још почетком 19. века знало се да је вода Палића лековита, па је већ тада започела и градња првог бањског купалишта. Хотели, виле, спортски терени, три уређене плаже, као и зоолошки врт и данас чувају високи рејтинг Палића. Градитељи Градске куће у Суботици, на Палићу су саградили Водоторањ, Женски штранд, Велику терасу, Музички павиљон, хотел “Језеро”… Од 1992. на Палићу се сваког лета одржава Међународни филмски фестивал “Палић”, али су познате и друге манифестације – “Дужијанца”, “Интерно”, “Бербански дани”…

Винарска традиција Суботичко–хоргошке пешчаре, настале на дну ишчезлог праисторијског мора, дуга је више од два миленијума. Песковит терен, умерена континентална клима и квалитетне сорте винове лозе дају веома питка вина, хармоничног укуса, нежног букеа и питкости. Виногради су, иначе, углавном груписани између Суботице и Хоргоша. Суботичани уз њихово вино препоручују и адекватну храну. Уз јело перкелт, типичну храну овог подручја, одлично иде мерло, уз паприкаш од певца треба пити каберне, а уз јунећу шницлу са шампињонима обавезно пробати локално вино кадарку.

Келебија има ергелу коња коју чини 70 липицанера и убраја се међу највећу у земљи. Овде се поред јахања могу изнајмити и кочије за вожњу, од каруца и фијакера до дилижансе из 1700. године. Иначе, суботички “хит” је вожња сватова кочијама. Зобнатица је, такође, дестинација коју на путу за Суботицу не треба пропустити. Удаљена је од града 30 километара, на путу према Бачкој Тополи. Узгајање коња у овом месту има традицију дужу од 200 година. Поред ергеле је и хиподром са мањежом, а гостима су на располагању туристичко јахање, школа јахања, вожња фијакером и ловачком кочијом. У оквиру комплекса налази се и Музеј коњарства. Сваке године, у другој недељи септембра, одржавају се Зобнатичке коњичке игре.

Погранична општина Кањижа настала је пре пола века, спајањем подручја општина Хоргош, Мартоноша и Кањижа. Прича о туризму у Кањижи почела је 1913. када је, заправо, почела са радом Бања Кањижа. Од тада у овом месту уживају сви они који воле да се купају у термалним водама и осећају њихово благотворно дејство. Кањижу бирају и они који воле тишину, јер ово место живописне околине у близини реке Тисе, богато ловним подручјима, називају и “градом тишине”. Кањижа располаже са око 700 смештајних капацитета.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету сецесијским грађевинама у Суботици

– ручак на салашима око Кањиже

– чашу вина у палићким винаријама

ЦВЕТАЊЕ ТИСЕ

Свакога јуна, река Тиса цвета. За разлику од цветања мора и река, где се то повезује са загађеношћу воде дрезгом или сочивицом, Тису заправо прекрију читави облаци белих лептирића који личе на цветове. У питању је тиски цвет, крилати инсект беле боје чија ларва настаје у реци, а затим лептири излазе на површину. Има их толико да потпуно прекрију реку и приобаље. Лептири тиског цвета свој кратки живот проводе лепршајући тик изнад површине воде. Необичан призор траје свега два-три дана, а Тиса у то време изгледа као да је прекрио снег.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail