Топола, Опленац, Аранђеловац

Поклон владарима

Варошица Топола удаљена је од Београда око 80 километара. Окружена је Смедеревском Паланком, Рачом, Крагујевцем, Горњим Милановцем, Аранђеловцем и Младеновцем.

Под данас познатим именом прославио ју је Карађорђе Петровић који је изабрао Тополу за средиште од Турака ослобођеног дела Србије. Да је за време Првог српског устанка 1804. била политичко и административно седиште Србије види се и данас на сваком кораку овог малог места. Истина, 1877. године, у време династије Обреновића, срушен је утврђени град који је Карађорђе, који је рођен у околини, саградио овде шездесетак година раније. Данас се у Тополи, као остаци Карађорђевог града, може препознати Конак са кулом која је претворена у музеј Вождових личних ствари и оружја из његовог времена. Ту је и црква Пресвете Богородице, познатија као Карађорђева црква. Ова грађевина изузетно је складна и рустична. Унутрашњост јој је богато осликана, а иконостас је у дуборезу. У простору у коме доминира споменик Карађорђу и данас се може присуствовати богослужењу.

Парк шума Опленац, до кога се из центра Тополе може доћи и пешице, место је у коме ће љубитељи зеленила уживати. Са својим високим боровима, старим храстовима, јасеном, липом и Панчићевом омориком под заштитом је државе.

Маузолеј породице Карађорђевић, црква Светог Ђорђа на врху Опленца, изнад Тополе, доминира овим делом Шумадије. Велика петокуполна црква централне основе, обложена је белим венчачким мермером, а унутрашњост је прекривена мозаицима (40 милиона коцкица у 15.000 нијанси). Овде су и копије најлепших фресака из 60 српских манастира, 725 композиција са 1500 фигура. Градња је трајала годинама, али зато ова грађевина представља својеврсну антологију српског средњовековног фрескосликарства. У централном делу цркве налазе се гробнице Карађорђа и краља Петра Првог (1903–1921), по чијој жељи и замисли је црква и саграђена. У крипти су и гробнице 22 члана династије. Ту почивају још два владара – Кнез Александар и Краљ Александар Први. У сам комплекс Опленца улази се кроз специфичну стражару, типичну зграду шумадијског стила. Летња кућа Карађорђевића (Петрова кућа) на Опленцу данас је музеј – галерија са поставкама везаним за живот ове династије. Одмах до овог музеја налазе се и Вила краља Александра, као и Вила краљице Марије.

Овај крај просто је синоним за добро грожђе и вино. Стари документи из државних архива, такође кажу да су у време кнеза Милоша виногради овог краја рађали тако добро да није било места да се смести толико грожђа. Грожђе и вино су и данас симбол сваког села у овој области. Зато овај крај називају и “Престоницом српских чокота”. Краљев подрум у Тополи има два спрата под земљом, са сталном температуром од осам степени. Ту се чува 99 бачви вина, од којих свака има 4000 литара. Селу Винча, а и брегу у наставку Опленца, стари Римљани су и име дали по вину – Vincea. Сваког октобра у Тополи се организује традиционална Опленачка берба, тродневна манифестација посвећена берби грожђа и вину.

Тополини брегови пребогати су и другим воћем, лековитим биљем и разним врстама јестивих гљива. У Липовцу, код сеоске школе, чува се један од најстаријих храстова у Шумадији. Обим му је 5,5 метара, а његово постојање инспирисало је и сликаре да баш у овом месту, поред старог храста, организују традиционалну Липовачку сликарску колонију. С друге стране, село Овсиште, где је рођен српски писац Радоје Домановић, данас окупља најважније српске сатиричаре.

Градић Аранђеловац, 85 километара од Београда, основан је у време кнеза Милоша, а данас је спојен са Буковичком Бањом. Познат је по венчачком белом мермеру, лековитој води и погодној клими.

У седишту Буковичке Бање налази се уређени парк на чак 25 ха, као и Старо здање, некадашњи летњиковац Обреновића. Буковичка минерална вода коришћена је као стона вода на двору кнеза Милоша Обреновића, а данас је један од најпознатијих српских брендова међу флашираним водама. У Бањи је и Специјална болница, где се уз лековите минералне воде, глину и најсавременије методе, помаже интернистичким болесницима, као и деци оболелој од инсулин-зависног облика шећерне болести.

Аранђеловац је познат и по смотри Мермер и звуци, која је под заштитом UNESCO-а, али и по Орашцу – месту удаљеном 6 километара од вароши, а у ком је донета одлука о дизању Првог српског устанка.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– разгледање Карађорђевих личних ствари у Конаку

– службу у цркви Светог Ђорђа

– третман глином у Буковичкој Бањи

РИСОВАЧА

Рисовача је пећина поред Аранђеловца која се сматра важним археолошким, палеонтолошким и спелеолошким локалитетом. У њој је откривена велика количина костију животиња из леденог доба, као и камене и коштане алатке из палеолита, односно од пре око 30.000 година.