Ваљево, Дивчибаре, Мионица, Лајковац, Уб

Питомост старих времена

Југозападно од Београда, на 95. километру магистралним путем Е 760, на реци Колубари, налази се Ваљево. Овај град развио се на старом трговачком путу од Београда ка Босни, под огранцима планина Медведник, Повлен, Јабланак и Маљен.

Сам центар града препознаје се по споменику војводи Живојину Мишићу, истакнутом војсковођи из Првог светског рата, по коме је назван и централни трг. На тргу, у згради подигнутој 1870. године, налази се Народни музеј. С друге стране Колубаре је стара чаршија Тешњар, грађена у српско-балканском стилу током 18. и 19. века. До Првог светског рата ова четврт је била најважнији део вароши, а данас се у овом делу града живи са новим садржајима – кафићима, ресторанима, бутицима… “Тешњарске вечери” и традиционални “Џез фестивал” само су две од мноштва одличних културних манифестација у овом јаком културном центру. Ипак, најстарија зграда у Ваљеву је Муселимов конак. Грађена је у 18. веку, а сада је у њој стална поставка посвећена Првом и Другом српском устанку. Једноставне је архитектуре и представља редак остатак турског градитељства.

На 12 километара од центра Ваљева налази се село Бранковина. У овом селу сачувана је стара целина са школом и црквом. Своју славу стекла је током драматичних збивања у 19. веку, а посебно као родно место и завичај низа личности значајних за српску културу. Везана је за Ненадовиће, истакнуту породицу из времена српске револуције. Кулу Ненадовића, надомак Ваљева, на Кличевцу, подигао је 1813. године Јаков, брат убијеног кнеза Алексе Ненадовића.

Седам километара од Ваљева налази се, у свету чувен, манастир Ћелије из 14. века. У овом крају постоји још неколико манастирских здања из 15. и 17. века.

Најближе и најпосећеније излетиште Ваљеваца је Петница, удаљена пет километара од града. У Петничкој пећини бројни су археолошки налази из праисторије, као и остаци фауне из леденог доба. Петница има и акумулационо језеро погодно за риболов, као и спортско-рекреативни центар са четири отворена базена. Такође, Петница је позната и по “Истраживачкој станици за младе” чија интересовања прелазе оквире редовног школског програма.

Река Градац, са својим притокама, представља једно од ваљевских чуда. Има много воденица и рибњака и изузетно је богата живим светом.

Јужно од Ваљева простире се планина Маљен (1108 м), позната по својим цветним ливадама, где је посебан украс бели нарцис. Њему је посвећена и манифестација која се сваког јула одржава на Маљену. На овој планини је ваздушна бања и излетиште Дивчибаре. Обилује изворским и текућим водама, а посебну атракцију представља водопад Скакало на реци Манастирици. На овој планини, као и на другим у околини Ваљева налазе се добри планинарски домови које треба посетити. Села ове општине су типично шумадијска и чувена по оригиналним дуван-чварцима.

Мионица је од Београда удаљена 92 километара. Њена црква позната је по иконама Хаџи-Рувимове сликарске школе. Заштитни знак овог града је споменик војводи Живојину Мишићу. У селу Струганик, десетак километара од Мионице, налази се Мишићева родна кућа. У полубрвнари – получатмари очуван је ентеријер времена када се Мишић родио. Војводи у част, сваког јула, одржавају се Мишићеви дани који окупљају народ овог краја.

Већина становништва бави се воћарством и сточарством, али како ово место привлачи све више посетилаца, у Мионици се развио и сеоски туризам, у чему предњаче места Берковац, Планиница и Попадић. Лов, риболов, живописна клисура реке Рибнице и одлична храна – део су понуде љубазних домаћина. У општини Мионица налази се и чувена Бања Врујци, једно од најбољих лечилишта у Србији, са првокласном водом за пиће која се флашира и извози без икакве технолошке дораде.

Лајковац је познато железничко место, једна од важних станица на прузи Београд–Бар. Налази се на 70 километара од Београда. Живописна и историјским споменицима опасана околина овог места привлачна је за туристе из читаве Србије. Најпознатији споменик културе је манастир Боговађа која је на старим темељима подигнута 1543. године. Лајковац, такође, од 27 воденица, колико их је постојало на Колубари од Ваљева до Обреновца, једини има камену Јолића воденицу која још увек меље жито. Направљена пре 300 година, а на садашњем месту је од 1895.

Општина Уб традиционални је житарски крај, а његови мештани су признати произвођачи пољопривредних култура. Ово место важи за расадник фудбалских талената, посебно због чињенице да је оно завичај Драгана Џајића, једног од најбољих српских фудбалера. Његова слава условила је да у Убу има изразито много спортских терена и атлетских стаза.

Језеро у Паљувима омогућава развој спортског риболова, док је лов добро развијен, пре свега, захваљујући томе што овде постоји солидан ловно-туристички комплекс.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету родној кући Живојина Мишића

– посету манастиру Пустиња, код Ваљева

– отићи у Јолића воденицу код Лајковца

БРАНКОВИНА

Име Бранковине, у 20. веку највише је прославила Десанка Максимовић, једна од најбољих српских песникиња. Врхунац њеног песничког стваралаштва је збирка “Тражим помиловање”. Сахрањена је у родној Бранковини, где се налази и њен спомен музеј. У мају сваке године одржава се манифестација у њену част – “Десанкини мајски разговори”. Бранковина је и домаћин Дана малине, који се одржавају сваког јуна.