Власотинце, Бабушница, Димитровград, Црна Трава
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Вилински траг природе

Општина Власотинце налази се у југоисточном делу Србије на ушћу Власине у Велику Мораву, на обронцима Суве планине. У источном је делу Лесковачке котлине, на свега пет километара од аутопута Београд–Скопље и 294 километра од Београда.

Варошица Власотинце први пут се помиње током 16. века. Препоручујемо посету овдашњем Народном музеју, где се могу наћи графике из 16. и 19. века, јединствене у свету. У самом месту налазе се бројни културно-историјски споменици: Стара чаршија која и данас чува свој првобитни изглед, спомен парк на старом гробљу и поред реке Власине, споменик ратницима Балканских ратова и Првог светског рата у центру града, а који је пројектовао руски царски архитекта Николај Крстов, Гигина кућа (данас Градска библиотека), млин Поповића, некадашњи Соколски дом

Сам град посвећен је виноградарству, и у њему се већ пола века одржава манифестација Вински бал, посвећена прављењу вина у овом крају. Ова манифестација организује се током августа месеца, на обали реке Власине, крај Нешићевог кеја, и на њој се бира “Богиња вина”. За време трајања ове манифестације проглашава се Независна Кнежевина Власотинце са изабраним кнезом. Поред дегустација вина из локалних винограда, ту је и забавни програм, праћен дефилеом Кнеза главним улицама Власотинца. За време Винског бала власотиначки сликари, заједно са гостима, отварају Ликовну колонију, чија тема је увек грожђе и вино. Власотиначки виноградари су се још 1923. удружили у Виноградарску задругу. Познати виноградарски предели општине, поред самог Власотинца, јесу Дадинце, Шишава, Доња Ломница, Скрапеж…

У непосредној близини су и Сува планина, Чемерник и Чобанац, што утиче на богатство овдашње флоре и фауне, као и на изразито чист ваздух.

Општина Бабушница је део Пиротског округа. Окружена је пиротском и белопаланачком општином са севера, бугарском границом са истока, власотиначком и црнотравском општином са југа и гаџинханском општином са запада. Налази се на магистралном путу М 9 од Лесковца до Пирота, који повезује аутопут Е 75 (ка југу Европе) и аутопут Е 80 (ка истоку Европе).

У долини је реке Лужнице, која гради Лужничку котлину на надморској висини до 520 метара. Ово место, на обронцима Суве планине, познато је по воденицама које се налазе на извору Лужничке реке и по Комаричким водопадима.

Ипак, најзначајнији туристички центар у општини Бабушница је Звоначка Бања, која се налази на 28 км источно од Бабушнице. Ова Бања налази се на 680 метара надморске висине, на изузетно атрактивној планинској локацији, и позната је по свом благотворном утицају на нервни систем човека. Тренутно се гради и мало вештачко језеро на Раљинској речици која је притока Мурговице. Планира се да језеро буде дугачко око 200 метара. Брана је постављена непосредно изнад низа водопада, познатих под именом Скокови.

Димитровград се налази само пет километара од бугарске границе. Овај град је често мењао своје име, а последњи пут после Другог светског рата, када је уместо Цариброда постао Димитровград.

Због живописног природног окружења, али и бројних културно-историјских споменика у њеној близини, ова варошица је изузетно примамљива. Ту се налази црква Рождества Пресвете Богородице, саграђена 1892. а реконструисана почетком 1997. У непосредној близини града је и црквица Светог Димитрија, популарно названа Манастирче. Реновирана је 1996. године, а у њеној непосредној близини изграђена је и стаза за зимске спортове. За то место се може рећи да је омиљено излетиште Димитровграђана.

На 15 километара од Димитровграда, у долини реке Јерме, смештен је манастир Свети Јован Богослов, познатији као Погановски манастир. Саграђен је крајем 14. века, вероватно у последњим годинама српске самосталности, у време када су услед турског надирања једна за другом нестајале области српских владара. Манастир је грађен у моравском стилу, од ломљеног камена пешчара и кречњака. Ниједна теза о могућем ктитору овог манастира није поткрепљена доказима. Овај манастир се, у светским круговима византолога и познавалаца уметности, прославио због својих икона. Најизузетније и најпознатије су иконе Чудо у Латому и Христос Пијета. Манастир Јован Богослов је под заштитом државе од 1949, а од 1979. налази се и на UNESCO листи светске културне баштине, као добро од великог значаја.

Варошица Црна Трава има око 2500 становника и од Власотинца је удаљена 43 километра. Некада су ово место звали Вилин луг. По лепоти природе, уређеном седишту места и кориту реке Власине са више прелепих мостова, овај градић чувених градитеља би, слободно, могао да врати своје старо име. Место је у прошлости увек имало изузетан положај и у време када је било манастирски метох имало је аутономију. Статус варошице стекла је и пре много већих градова. Уз лепоту столетне шуме, бројне речице које обилују поточном пастрмком и две реке (Власина и Чемерница), ово слабо насељено подручје пружа сјајан одмор сваком путнику.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– одлазак у “Кнежевину Власотинце”

– видети иконе манастира Свети Јован Богослов

– пецање на речицама у Црној Трави

ЧИПКА

Највећа вредност цркве Рождества Пресвете Богородице у Димитровграду је њен иконостас. Израдили су га мајстори Самоковске школе, од шимшировог дрвета, у “чипка” техници.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail