Врање, Бујановац
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Врела крв југа

Најјужнији град у Србији, Врање, налази се на 35 километара од македонске границе, а од Београда је магистралним путем Е-75 удаљено 345 километара. Заклоњено околним планинама од ветрова, Врање лежи на градској – Врањској реци. Да Врање са југом и Оријентом има доста тога заједничког види се и по архитектури овог места.

У писаним документима, први пут се помиње 1093. у чувеној Алексијади Ане Комнине. Српској средњовековној држави припојио га је краљ Милутин 1282. године, када је и ступио на престо, и тада је Врање постало средиште жупе.

Данас је Врање значајно средиште јужне Србије. У центру града, крај главног трга, налази се Саборна црква посвећена Светом Тројству. Завршена је 1841. године, али је својом величином одмах изазвала побуну Турака који су је спалили. Касније је на том месту саграђена црква, са типичним карактеристикама храма који је грађен под турском управом. Укопана је у земљу да буде нижа, нема звоника, а куполе су јој ниске и без отвора. Са три стране је опкољена аркадама. Иконостас су резбарили локални мајстори и украсили га биљним и животињским мотивима. Међутим, прави бисер ове цркве су иконе са иконостаса које је 1859. израдио Дичо Зограф, тада најталентованији иконописац вардарске Македоније. На тргу испред порте стоји скромни обелиск из 1922. посвећен сећању на жртве бугарске окупације у Првом светском рату.

Низ улицу краља Стефана Првовенчаног долази се до Баба Златине улице, старе стамбене улице хришћанског дела града која је по турском обичају затворена високим зидовима са обе стране, а названа по баби знаменитог писца Боре Станковића. Златина и Борина кућа налази се на броју 7 и у њој је данас Музеј Боре Станковића. У угодном амбијенту дворишта препуног цвећа, које је давало препознатљив печат свим турским градовима, стоји кућа у којој се Бора родио 1875. Подигнута је двадесет година раније у јужноморавском стилу са отвореним тремом и карактеристична је грађевина породице средње класе. Бора Станковић је својим романима и ликовима попут Коштане из “Нечисте крви” прославио Врање.

Северно од Саборне цркве је сам центар града. Прометном пешачком зоном стиже се до Пашиних конака у Пионирској улици. Комплекс чине две зграде које је око 1765. подигао Раиф бег Џинић у репрезентативном стилу као своју резиденцију. Ћерка последњег врањског паше продала их је овдашњем митрополиту који их је завештао у просветне сврхе, па је 1881. овде отворена прва Врањска гимназија. Предњи конак – селамлук, који гледа на улицу, користили су паша и његова мушка свита, а заклоњени, задњи део (харемлук) био је резервисан за жене. Данас предњу страну користи Народни музеј и у њој су изложене збирке римских ископина, средњове-ковног новца, народних ношњи и заната. Пешачка зона завршава се на Тргу Републике, на коме се налази споменик ослободиоцима Врања из 1878. године, рад вајара Симеона Роксандића. Споменик је делио судбину града, па је и два пута рушен. Из тог разлога приказаном српском војнику недостаје рука и још неки детаљи, али га Врањанци баш таквог воле. Из милоште су му дали и име Чика Мита. Иза споменика налази се велелепна зграда Старог Начелства. Она се сматра најбољим делом архитекте Петра Поповића. Чим се пређе река наилази се на Стари амам, подигнут још у 17. веку.

Кроз северно врањско предграђе, после четири километра, долази се до рушевина тврђаве познате као Марково кале. Народно предање је везује за име највећег јунака српске епске поезије – Марка Краљевића. Од ње су данас преостали део зида и две куле. Са калеа се пружа диван поглед на Врање.

Најпознатија манифестација у овом граду су Дани Врања, који се одржавају сваког септембра.

Око 32 километра од Врања, уз саму границу са Македонијом, у долини реке Пчиње налази се манастир Прохор Пчињски. Манастир је посвећен јужнословенском свецу Прохору који је своје пустињачке дане проводио у овом крају. Стара црква данас се налази у северозападном делу нове, и ту се чувају мошти свеца Прохора. Врло лепе фреске потичу с краја 15. века. Главна зграда манастирског конака занимљива је као једна од најмонументалнијих грађевина народне архитектуре из 18. века. У овом манастиру су се 1944. састали македонски комунисти и донели одлуку о проглашењу Македоније за једну од република нове Демократске Федеративне Југославије.

На 10 километара од Врања налази се Врањска Бања. Топла, лековита минерална вода ове Бање просто кључа у каменитом кориту реке Бањштице, а листопадна шума дуж обала, која чува котлину од јаких планинских ветрова, стално је у магли испарења. Није ни чудо када се зна да је температура бањске воде између 96 и 1000C, што их сврстава у најтоплије изворе у Европи. У бањском лечилишту се вода расхлађује на подношљива 420C. Археолошке ископине термалних купатила указују да су воду Врањске Бање људи користили вековима.

Бујановац је варошица на крајњем југу Србије, поред аутопута према Скопљу. На 2,5 километра од овог градића налази се познато бањско лечилиште Бујановачка Бања, са температуром извора од 430C и изузетно ефикасним лековитим блатом и природним гасом. У селу Лопардинци, удаљеном 4 километара од Бујановца према северу, налази се црква Светог Арханђела о којој нема писаних података. Истраживања, међутим, кажу да је саграђена у 16. веку, а фреске у наосу и олтарски простор осликани су у време градње манастира и приказују сцене из циклуса Великих празника и Христовог страдања.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– поглед на Врање са тврђаве Марково кале

– одлазак на врањски Бели мост

– третман блатом у Бујановачкој Бањи

БЕЛИ МОСТ

У вишем делу града са Трга слободе лако се долази до Белог моста. Складни мостић, како се наводи на плочи исписаној арапским писмом, подигла је ханума Ајша да окаје своје и грехе својих родитеља. Легенда, међутим, каже да је муслиманку Ајшу која се заљубила у Србина Стојана грешком убио њен гневни отац и да је у знак сећања на овај тужан догађај он подигао овај мост. Поред моста је и црква Светог Николе, најстарији храм у граду, који је подигла племићка породица Багаша, средином 14. века.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail