Вршац, Бела Црква

Ветрови са Карпата

На аутопуту Е 70, на 84 километра од Београда, налази се Вршац. Овај град познат је по великом броју ветровитих дана, а његова валовита околина – обронци Карпата, познато је виноградарско подручје. На само десет минута вожње налази се и гранични прелаз ка Румунији – Ватин. Кроз овај град пролази и међународна железничка пруга Беч – Будимпешта–Београд–Букурешт. Овде се може и долетети! Вршац има мањи аеродром чија је писта дугачка један километар, а широка 25 метара.

У самом граду Вршцу најстарије грађевине потичу из 18. века. Доминирају барокна палата Владичански двор, Николајевска црква (православна), неоготичка црква Св. Герхарда (католичка), градски Магистрат, кућа Јована Стерије Поповића и Градски музеј који чува богату археолошку збирку са локалитета из Ватина, Дубовца и Жидовара. На углу улица Кумановске и Стевана Немање налази се Стара апотека, коју, због свог необичног прилаза степеницама, називају и “апотека под степеницама”. Кућа у којој се налази потиче из средине 18. века и у њој је радила најстарија вршачка апотека “Код спаситеља”. Ову намену здање је задржало све до 1965. године када је прикључено овдашњем градском Музеју.

Из сваког дела града јасно се види Кула Брег, грађевина из 15. века до које се обавезно треба прошетати.

Овај град има и сјајне могућности за бављење спортом. Различите врсте рекреације могу се потражити у велелепном Спортском центру “Миленијум”.

Вршчани су поносни на своју традицију. Кажу, имају сјајне винарије, а сваког трећег викенда у септембру с поносом позивају на Вршачку бербу грожђа. Током лета у овом граду одржава се и Међународни фестивал фолклора.

Данас је Вршац град са врло развијеном мрежом школа, спортских институција, здравствених установа, а пре свега, са изузетно јаком привредном – компаније “Хемофарм”, “Вршачки виногради”, Вршачке пиваре, кондиторска фирма “Банат”… У Вршцу већ дуго ради и Пилотска академија ЈАТ-а, у којој се школују кандидати са читавог Балкана.

Прелепи градић Бела Црква само је 35 километара јужно од Вршца, на самој граници са Румунијом, чије је подручје окружује са три стране. Од Београда, Бела Црква је удаљена 96 километара. Има своју реку Неру, а ту је и неколико малих језера, као и канал Дунав–Тиса–Дунав. Неки је, због обиља воде у окружењу, називају и Војвођанском Венецијом.

Као и Вршац, и Бела Црква је препознатљива по великом броју барокних фасада у центру града. Локални музеј постоји још од 1877. године. Главна улица, названа Првог октобра иде од градског парка у самој средини града према северу. Најлепши поглед на град пружа се са брда Калварије, које се уздиже иза римокатоличке цркве и које је, заправо, један од последњих огранака Карпата.

Бела Црква је позната и као град цвећа, а традиционално се, сваког лета, у овом месту организује и манифестација Карневал цвећа. Он се, без изузетка, одржава већ више од 100 година.

Не без разлога, мештани промовишу свој родни град као место где је ваздух чист, а природа недирнута. Савршене могућности опуштеног пливања нуде Белоцркванска језера. Настала су ископавањем шљунка за потребе индустрије, али су касније постала туристичка атракција, највише због кристално чисте воде која се филтрира кроз околно тло. Добру забаву пружа и сјајно уређена плажа која се налази готово у самом центру места.

НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ:

– посету Вршачком виногорју

– шетњу до Куле Брег

– долазак на манифестацију Карневал цвећа

ВРШАЧКИ ВИНОГРАДИ

У Вршцу и околини виноградарство има богату традицију и занимљиву прошлост. Још половином 15. века вино с овог поднебља точено је на европским дворовима и плаћано златницима. Постоје докази да су се виноградарством овде бавили још стари Римљани и Дачани. Мало сеоце Гудурице, надомак Вршца, било је и остало један од највећих произвођача грожђа и вина у вршачком виногорју. Због добре родности и квалитета грожђа, али и традиције, још се гаје сорте које су од давнина водеће у овом крају. То су смедеревка, динка, сланкаменка, португизац и креаца. Гаје се у шпалиру, а проблем осетљивости на ниске температуре решава се избором положаја градње. Занимљиво је да на овом подручју кошава дува 260 дана у години. Због тога је и број прскања, против болести и штеточина, смањен тако да се може говорити и о еколошкој производњи грожђа.