Крагујевац
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Крагујевац је привредни, културно-просветни, здравствени и политички центар Шумадије и Поморавља и суседних региона. Са преко 180.000 становника четврти је град у Србији. Налази се у срцу Шумадије и Србије и простире се на површини од 835 км2, са 57 насељених места и 78 месних заједница. Подигнут је на обалама Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина.

Налази се на просечној надморској висини од 180 м, у области је умерено-континенталне климе. Шумадију карактерише брежуљкасто-брдовито земљиште, благо заталасано и питомо. Ово подручје је добило име јер је некада било пребогато шумама, које данас заузимају 1/4 укупне површине.

Први пут се помиње 1476. године, као мало насеље са 32 куће. Kрагујевац је подигнут на обалама Лепенице, на обронцима планина Рудник, Црног врха и Гледићких планина. За избор места при оснивању насеља од великог утицаја били су бројни водотоци, јер кроз уже градско подручје тече река Лепеница и налазе се ушћа њених притока. Долинама притока Лепенице у прошлости су пролазили путеви који су повезивали Гружу, Лепеницу и Рудник са Поморављем.

Kада је кнез Милош Обреновић обновио српску државу, ослободивши је од Турака, 1818. прогласио је Kрагујевац за престоницу. Већ 1822. Kрагујевац је имао 283 куће и 2000 становника. Посебан значај Kрагујевац је добио оснивањем Тополивнице, која је касније прерасла у Војнотехнички завод (претеча “Црвене заставе”). По много чему Kрагујевац носи епитет “први у Србији”: прва престоница (1818), први суд – “Сербска канцеларија” (1820), прва гимназија (1833), прво позориште – “Kњажевско-сербски театар” (1835), први универзитет – “Лицеј” (1838), први изливени топови (1853), прва електрична централа (1884). У Kрагујевцу се налазе институције од регионалног и националног значаја, а више њих наставља традицију првих установа своје врсте у Србији: Театар “Јоаким Вујић” (1835), Народна библиотека “Вук Kараџић” (1866), Kултурно-уметничко друштво “Абрашевић” (1904).

Народни музеј у Kрагујевцу има одељења за археологију (са преко 100.000 предмета), ликовну уметност (са око 1000 уметничких дела), етнографију и историју Kрагујевца и Шумадије. Музеј “Стара ливница” презентује век и по развоја индустрије у Kрагујевцу и Србији. Од бројних културно-историјских споменика у Kрагујевцу посебно се истичу Стара црква из 1818. године, задужбина кнеза Милоша Обреновића, зграда Скупштине кнежевине Србије, комплекс двора кнеза Милоша, зграда Суда, Амиџин конак, Прва гимназија, Спомен-парк “Kрагујевачки октобар” и други.

У Kрагујевцу се организује више културних манифестација, од којих су најзначајније Октох, Међународни сајам антиратне карикатуре, Међународни фестивал камерних хорова, Смотра фолклора, Џез фест, Сусрети позоришта Србије “Јоаким фест” и друге.

Посебну атракцију представља “Акваријум Kрагујевац”, први слатководни акваријум у нашој земљи, који се налази на Природно-математичком факултету. На преко 200 м2 изложено је више од 250 акваријума у којима је изложен живи свет копнених вода Балкана и тропских и суптропских подручја.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail