Планински центри

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију, од Панонског побрђа на северу, до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Планине Србије деле се на: родопске, карпатско-балканске и динарске планине.

И сами називи неких српских планина као да асоцирају на богатства природе којима обилују: Златибор, Златар, Рајац… Да би се очувала непроцењива хармонија биљног и животињског света, неке планине су заштићене у оквиру пет националних паркова, проглашене за паркове природе или за пределе изузетних одлика.

Аутохтоне врсте биљака на српским планинама су копаоничка љубичица, Панчићева оморика, српски лан, Панчићев вијук… Од животиња ту су белоглави суп, сури орао, орао крсташ, сиви соко, шумска сова, планинска шева, крстокљун, сиви пух, буљина, дивља мачка, мрки медвед, дивокоза…

Планине су испресецане потоцима и брзим речицама, а многе имају и кристално чиста језера. Неке планине су, због изузетне климе, проглашене ваздушним бањама.

На планинама Србије ужива се и лети и зими. Од пешачких тура по пропланцима и шумарцима, самостално или уз пратњу водича, до озбиљног планинарења до високих планинских врхова. Они са авантуристичким духом, могу да се упусте у истраживање крашких пећина и речних кањона. Током зиме туристе очекују ски-стазе и ски-лифтови, без обзира да ли почетници или вешти скијаши.

Ловишта у густим шумама богата су ситном и крупном дивљачи, а планинске реке и језера су иделна прилика за риболов. Могуће је и само посматрање птица у бројним IBA подручјима.

Разноврсне су и могућности смештаја, од хотела са 4 звездице до шумских колиба и омладинских домова, а развијен је и сеоски туризам. Храна и пиће на планинама су гарантовано природног порекла, са околних сеоских имања, а шумских плодова, печурака и лековитих биљака има у изобиљу.