Planinski centri

Najveći deo teritorije Srbije zauzimaju planine, koje čine planinsku regiju, od Panonskog pobrđa na severu, do crnogorske, albanske i makedonske granice na jugu. Planine Srbije dele se na: rodopske, karpatsko-balkanske i dinarske planine.

I sami nazivi nekih srpskih planina kao da asociraju na bogatstva prirode kojima obiluju: Zlatibor, Zlatar, Rajac… Da bi se očuvala neprocenjiva harmonija biljnog i životinjskog sveta, neke planine su zaštićene u okviru pet nacionalnih parkova, proglašene za parkove prirode ili za predele izuzetnih odlika.

Autohtone vrste biljaka na srpskim planinama su kopaonička ljubičica, Pančićeva omorika, srpski lan, Pančićev vijuk… Od životinja tu su beloglavi sup, suri orao, orao krstaš, sivi soko, šumska sova, planinska ševa, krstokljun, sivi puh, buljina, divlja mačka, mrki medved, divokoza…

Planine su ispresecane potocima i brzim rečicama, a mnoge imaju i kristalno čista jezera. Neke planine su, zbog izuzetne klime, proglašene vazdušnim banjama.

Na planinama Srbije uživa se i leti i zimi. Od pešačkih tura po proplancima i šumarcima, samostalno ili uz pratnju vodiča, do ozbiljnog planinarenja do visokih planinskih vrhova. Oni sa avanturističkim duhom, mogu da se upuste u istraživanje kraških pećina i rečnih kanjona. Tokom zime turiste očekuju ski-staze i ski-liftovi, bez obzira da li početnici ili vešti skijaši.

Lovišta u gustim šumama bogata su sitnom i krupnom divljači, a planinske reke i jezera su idelna prilika za ribolov. Moguće je i samo posmatranje ptica u brojnim IBA područjima.

Raznovrsne su i mogućnosti smeštaja, od hotela sa 4 zvezdice do šumskih koliba i omladinskih domova, a razvijen je i seoski turizam. Hrana i piće na planinama su garantovano prirodnog porekla, sa okolnih seoskih imanja, a šumskih plodova, pečuraka i lekovitih biljaka ima u izobilju.