Копаоник
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Копаоник, највећи планински масив у Србији, пружа се правцем од северозапада ка југоистоку у дужини од око 80 км, досежући у средњем делу ширину од око 40 км. Највиши део на Копаонику је пространа површ Равни Копаоник, око које се диже Суво Рудиште са највишим врхом планине – Панчићев врх, 2017 м.

Копаоник има субалпску климу. Због близу 200 сунчаних дана годишње Копаоник с правом носи назив “планина сунца”. Хладни и тежи ваздух креће се околним долинама и котлинама, тако да зимске температуре нису много ниске (средња годишња температура Равног Копаоника је 3,70C). Снег пада од краја новембра и задржава се до маја, односно просечно 159 дана годишње.

Копаоник је добио име због рудних богатстава којима располаже и која су се овде од давнина копала. Вулканска атрактивност и пробоји врелих минералних растопа изазвали су промене на околним стенама и тако је настала “Копаоничка рудна област” са великим бројем рудника, у којима су се копали гвожђе, олово и цинк.

Због својих природних вредности, 1981. Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 хектара и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије. Значајни ендеми и реликти на Копаонику су чуваркућа, копаоничка љубичица, Панчићева режуха, српски лан, Панчићев вијук, рунолист и др. Изузетну пажњу на подручју Копаоника заслужује богатство животињских врста, од којих се издвајају сури орао, сиви соко, шумска сова, планинска шева, крстокљун, сиви пух, буљина, дивља мачка, срна и друге.

Планину Копаоник нарочито атрактивном чини препознатљив пејзаж са густим четинарским шумама (смрча и јела) на вишим деловима и мешовитим буковим и храстовим шумама, по странама Копаоника, пашњаци, ливаде, као и истакнути планински врхови са којих се пружа поглед до Шар-планине, Комова и Старе планине.

Копаоник преко целе године нуди идеалне услове за активан одмор и представља највећи и најпознатији српски скијашки центар. На простору Равног Копаоника налази се велики туристички центар, са бројним смештајним капацитетима, системом ски стаза и жичара и осталом туристичком инфраструктуром. Други туристички центар налази се код села Брзеће, на источној падини Копаоника. Скијашки терени налазе се на надморској висини од 1650 до 2017 м и сврставају се у терене прве категорије. Туристички центар располаже мрежом од 24 жичаре, ски лифтова и везних инсталација, повезане у јединствен систем, 2 дечија лифта и опремљен је за све категорије скијаша. Дужина ски стаза је око 55 км. Капацитет система је преко 32.000 скијаша на сат. Гостима је на располагању 12 км стаза за нордијско скијање, а на локацији Црвене баре уређене и маркиране су стазе од 3, 5 и 10 км. Постоји могућност изнајмљивања ски опреме и ски сервиса, и као посебне атракције, моторних санки.

На Копаонику се организују пешачки излети (до извора Метође и Семетешког језера), излети планинским бициклом, школе кошарке, тениса, јахања, енглеског језика. Ту су и разноврсни програми за децу, програми за мршављење и стицање кондиције, а бројни спортски терени идеални су за припреме спротских екипа. Због велике разуђености рељефа Копаоник пружа идеалне услове за параглајдинг.

У непосредној близини Копаоника налазе се бање Јошаничка, Луковска, Куршумлијска (у самом подножју), односно нешто удаљеније су Врњачка, Матарушка и Сијаринска бања, са богатим термалним изворима. На самом Копаонику постоје минерални извори: извор нискорадиоактивне воде “Крчмар” на висини од 1700 м и “Марине воде” (1950 м).

Историјски значај копаоничке области као средишта српске средњовековне државе обележавају остаци утврђених градова на висовима у предгорју централног масива (Звечан, Козник, Маглич), рударских насеља (Стари трг, Ново брдо) и цркве и манастири (Градац, Павлица, Студеница, Жича, Сопоћани), задужбине српских владара, који се налазе у подножју копаоничког масива.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail