Тара

Тара, једна од најлепших планина у Србији, налази се у западној Србији, у близини Бајине Баште и изнад Перућачког језера на реци Дрини. На самој је граници са Босном и Херцеговином и удаљена је од Београда око 180 км. Просечна надморска висина је 1000-1200 м, а највиши врх Козји рид је на 1591 м.

Покривена је густим шумама прошараним пропланцима и ливадама са стеновитим литицама, јаругама и пећинама. Климатски услови погодују лечењу бронхијалне астме, хроничног бронхитиса, анемије и јачању имунолошког система.

Национални парк Тара простире се на површини од 19.750 ха. Тару одликује разноврстан биљни свет, међу којим се истиче Панчићева оморика, која се једино овде може наћи. Разноликост станишта и очуваност вегетације омогућили су опстанак многобројним животињским врстама, као што су мрки медвед, дивокоза, велики тетреб, сури орао и други.

Туристички центри Таре су Калуђерске баре и Митровац. Калуђерске баре су смештене на 1000 м надморске висина, на раскрсници путева према Бајиној Башти, Митровцу, Мокрој Гори и Кремнима. Митровац је једна од највећих висоравни на 1080 м и има велики број уређених спортских терена, са добрим условима за активан доживљај природе.

Туристима су на располагању уређене пешачке стазе (10 км), а за спортисте и рекреативце ту је трим стаза (1,6 км), фудбалски терен, отворени терени за мале спортове и други садржаји. На надморској висини од 1000 м постоје ски стазе и два ски лифта, и то један за децу и почетнике дужине 150 м и други за скијаше рекреативце, дужине 450 м.

Шуме, кањони и обале река чувају трагове праисторијске, античке, римске и византијске културе. Манастир Рача из 13. века, некрополе стећка у Перућцу и Растишту део су српске средњовековне баштине. Јединствену народну уметност представљају динарске брвнаре, које се простиру поред обала Дрине.

Дрина са језером код Перућца обилује свим врстама рибе, нарочито трофејним примерцима младице и сома. У летњој сезони туристима су на располагању уређене плаже на језеру, чамци за излете и отворени базени.