Путеви вина

Различитост поднебља Србије се огледа и у врстама вина. Највећи број винограда се налази дуж три реке – Јужне, Западне и Велике Мораве, у централној Србији и дуж река Саве, Дунава и Тисе у Војводини.

У Војводини приватни винари узгајају племените сорте винове лозе које дају квалитетна сортна бела вина северног типа, а у централној Србији рађају племените сорте црног грожђа. Бела вина поднебља Србије, зависно од сорте, одликују се светлије зеленкастом до светлије жутом бојом. Она су лаганија, средње до умерено алкохолна, најчешће сувог укуса.

Вински рејони Србије су Тимочки, Нишавско-јужноморавски, Западноморавски, Шумадијско-великоморавски, Поцерски, Сремски са фрушкогорским виногорјем, Банатски и рејон суботичко-хоргошке пешчаре.

У Србији постоји око 700 врста вина, која се према боји деле на: бело, ружичасто и црвено. Вина могу да буду: врхунска са географским пореклом, квалитетна са географским пореклом, стона са географским пореклом и стона вина. Према садржају шећера вина се деле на: сува, полусува, полуслатка и слатка. Полазећи од услова производње грожђа и вина у Србији се производе квалитетне категорије вина: чувена врхунска, квалитетна вина и стона вина, сва са заштићеним географским пореклом.

Најчешће сорте грожђа од којих се производе врхунска црвена вина су: каберне совињон, гаме црни, бургундац црни, мерло, пино нуар, све пореклом из Француске и вранац и прокупац, аутохтоне сорте.

Kвалитетна црвена вина се најчешће производе од прокупца, франковке и црног португизца (непознатог порекла), од скадарке црне, јагодинке, српског рубина (домаће укрштене сорте).

Врхунска бела вина се производе од: италијанског ризлинга, совињона, шардонеа, семијона, белог бургундца, жутог муската, пореклом из Француске; затим мускат отонела, јединственог у свету мускат крокана, црвеног траминца, и зеленог силванца (пореклом из Аустрије), багрине (пореклом из Румуније) емерелд ризлинга (пореклом из Kалифорније), рајнског ризлинга (пореклом из Немачке) жилавке (аутентичне сорте Херцеговине) и тамјанике, од мускатне сорте која је, највероватније, пореклом из Француске, али коју Срби већ 500 година сматрају својом, аутентичном сортом.

Kвалитетна бела вина се производе од смедеревке (непознато порекло), ркацителија (пореклом из Грузије), бувијеа, неопланте, сирмијума (добијеног укрштањем домаћих сорти).

Стона вина се праве од жупљанке, сланкаменке, пловдинке, беле шасле, црвене шасле, пореклом из Француске; езерјоа, чапског бисера, краљице винограда, мадам матијас, пореклом из Мађарске; кардинала, пореклом из Kалифорније, мускат хамбурга; пореклом из Енглеске, од креаце, црвене ружице (непознатог порекла), кладовке беле, београдске ране, бисерке ране, демир капије, грочанке, косовке ране, опузенске ране, радмиловачког муската (домаће сорте добијене укрштањем).

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare