Централна Србија

Шумадија је духовно и културно средиште Србије. Многочему што одликује Србију Шумадија је дала свој печат и допринос. Овде се слуша труба и фрула, на саборима преплиће коло, хладни дани греју “шумадијским чајем” – куваном ракијом, а поселима и даље одјекују приче о српским јунацима и војводама, славним биткама и великим победама.

Можда управо због тако јаког историјског наслеђа, сваки камен овог подручја приповеда своје предање. Посебна врста каменог обележја, крајпуташи, упућују путника намерника у историју краја или на знаменито место – а понекад га само маме да на тренутак застане и одмори се.

Када су шуме делом искрчене, засађени су виногради и воћњаци. Вина из Жупе и из краљевских подрума на Опленцу, ракије из Чачка и Краљева, капи су сокова историје преточених у традицију. Централном Србијом теку мале и велике реке попут Западне Мораве, Студенице, Ибра, Груже, али ту су и многобројни природни минерални извори воде проверених лековитих својстава – српске бање.

Села централне Србије, било да су у околини Аранђеловца, Тополе, Горњег Милановца, Чачка, Кнића, Лучана, Крушевца, Краљева, Александровца или у копаоничком крају, негују традицију доброг здравља свога поднебља. Од сваког зрна које као проја или погача стигне на трпезу, преко лековитог биља, шумског воћа, сира, кајмака и сушеног меса, до јагњетине испод сача или прасећег печења – овде се укус залогаја дотерује дахом чистог ваздуха, гутљајем изворске воде и лековитим својствима природе. Гибаница, пита од јабука или шљива, пилећа или ћурећа супа, пребранац – такође су често на трпези. Централна Србија је позната као велика башта за узгој воћа и поврћа, где током јесени свако село постаје мала фабрика за припрему зимнице и сокови према домаћим рецептурама.

У близини река, извора и потока, у подножју планина, села централне Србије нуде могућности за садржајан и активан одмор, који, у зависности од доба године, може бити проткан риболовом, ловом, скијањем, пливањем, јахањем, сакупљањем лековитог биља и шумских плодова, шетњама, вожњом бицикла, припремањем хране и зимнице заједно са домаћинима, у печењу ракије, берби грожђа… У неким сеоским домаћинствима организују се обуке у изради ручних радова, спремању традиционалне хране или сушењу шљива.

Обилазак бројних манастира, који су знаменитост средњовековне Србије, додатно доприноси осећају снажног духовног набоја читавог краја. На Опленцу се налази Задужбина краља Петра Првог Карађорђевића, а посебна знаменитост је црква светог Ђорђа, позната по мозаицима необичне лепоте.

Драгачевски сабор трубача у Гучи помогао је да име Србије постане познато широм света по богатој и јединственој традицији, прослављеној и доброј музици, врхунској забави и искреном гостопримству. Косидбу на Рајцу” је манифестација је настала на традицији моба којима су рођаци, комшије и пријатељи заједнички обрађивали земљу. Тада се, уз изворну народну песму, средином лета косе планинске ливаде подно Рајца, у близини Љига.