Источна Србија

Исток одувек подразумева дозу мистике, тајновитости, посебне филозофије и веровања којима се тумачи живот. Источна Србија такође чува такве састојке у себи – побуђујући машту. Где год да кренете источном Србијом – од моћног Ђердапа до предивних села око Бујановачког језера – чека вас по која занимљивост. Више него било где у Србији мешају се стварност и легенда, тако да је тешко спознати границу између њих.

Велике реке су својим током увек одређивале животе људи. Природне терасе крај Дунава, плодна и здрава земља, условили су да се уз његове обале настањују људи, баве риболовом, подижу воћњаке, а посебно винограде. Да вам буде удобно колико и занимљиво, побринуће се многобројна сеоска домаћинства у близини Доњег Милановца, Кладова, Голупца, Мајданпека и Неготина која се баве сеоским туризмом.

Тимочка крајина је такође позната по традицији виноградарства. Услови за узгој винове лозе су овде једноставно идеални. Од села Рајац до Рајачких пимница стиже се за петнаестак минута вожње кроз предивну шуму у којој ентузијасти беру печурке, зовин цвет и лист матичњака од кога се прави чај нарочито добар за смирење. У овом крају, у околини Зајечара, Књажевца, Бољевца, Сокобање или Бора домаћини ће вас послужити качамаком званим белмуж, гулашом од срнетине, чорбом од коприва, а пасуљ пребранац је посебан гурмански догађај. Качамак од белог кукурузног брашна, белмуж, познати специјалитет источне Србије, припрема се са младим несланим овчијим сирем, а служи се топло са овчијим киселим млеком.

За планину Ртањ везане су многе митске приче. Било да верујете у њих или не, ваздух, храна и лековито биље овог простора граниче се с магијом. На овом месту спајају се руже ветрова са Карпата, Јадранског мора и северних равница, па не само што осећате благодет чистог ваздуха, већ истински удишете лековитост која уклања кашаљ, чисти плућа и јача одбрамбене снаге организма. Храна је изврсна, а од богате понуде препоручујемо вам да свакако пробате чувену гибаницу, кисело млеко и све специјалитете од печурки и дивљачи. Не заборавите да купите или сами уберете састојке надалеко чувеног ртањског чаја, који расту искључиво у подножју ове магичне планине.

Хомољски крај је посебан ентитет у источној Србији. Једна од његових специфичности су многобројне клисуре: Горњачка, Рибарска, клисуре Велике и Мале Тиснице, Осаничке реке и реке До. Врело Млаве је посебна туристичка атракција. Река Морава путује Браничевским крајем у коме вас Пожаревац и Љубичево позивају на коњичке игре сваког септембра.

А ка југоистоку је Пирот са околином, познат по својим пиротским ћилимима, насталим преданим радом на ручном разбоју у селима око Старе планине. На ћилимима преовлађује црвена боја а орнаментика је увек геометријска – стилизована птица, цвет, гугутка или предмет из непосредне околине ткаља. Стара пиротска јела су кулинарска специфичност овог краја: сарме од јагњећих изнутрица и листова винове лозе, чорба ћисалица, уштипци од кромпира и све што можете замислити од паприка.

Смедеревска тврђава, као и тврђаве Рам и Голубац, налазе се на обали Дунава. Ту је и једна од најлепших клисура у Европи, Ђердапска клисура, Национални парк “Ђердап” и истоимена Хидроелектрана. Уметност праисторијских житеља Лепенског Вира, коју одликују камене скулптуре риболиких божанстава, задивила је свет. Остаци Viminaciuma, главног града римске провинције Горње Мезије и значајног римског војног логора, налазе се близу Костолца. Felix Romuliana, близу Зајечара, један је од најрепрезентативнијих и најсложенијих споменика римске дворске архитектуре и под заштитом UNESCO-a.