Царичин Град

Iustiniana Prima, односно Царичин Град, један је од најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балканског полуострва. Налази се на 29 км западно од Лесковца, 7 км од Лебана, у близини села Прекопчелица, на ушћу реке Царичине у Свињарицу. Цар Јустинијан I, који је потекао из јужне Србије, одлучио је да у родном крају подигне град који ће величати његово име. Град Јустиниана Прима лежи на благим падинама које се спуштају од планине Радан ка Лесковачкој котлини, на месту ван главних путних токова.

Изграђен је на платоу који се на ушћу двеју речица завршава стенастом терасом. Основао га је цар Јунистијан I у 6. веку, на месту аутохтоне градине Бедеријане. Овакве тврдње поткрепљују остаци монументалне доњоградске базилике са аутентичним Јустинијановим монограмом и велика епископска базилика на акрополи. Град је био црквено средиште целог северног Илирика. У граду је, поред профаних објеката, откривено и десет базилика.

Град је опасан зидинама, а језгро је сачињено од три целине: Акропоља, Горњег и Доњег града. На Акропољу, који је први саграђен, подигнути су базилика и епископска палата. Иза цркве је велики базен уклесан у камену, до кога водио аквадукт са Петрове горе дугачак 16 км. Испод овог комплекса је кружни форум на коме је био постављен монуметални позлаћени кип Јустинијана. Откопани су остаци цркве са мозаиком у девет нијанси боја, а ван бедема откривене су терме. Царичин Град представља ванредан споменик античког урбанизма и архитектуре. Рушевине фортификација, улица са портицима, базилика, јавних и приватних грађевина, бедема, система водоснабдевања са аквадуктом и великом цистерном , подни мозаици у луксузним објектима одају некадашњи изглед града и представљају одраз достигнућа палеовизантијске цивилизације, настале на грчко-римским тековинама.

После честих упада Авара и инфилтрације Словена, око 615. године, град напушта домаће становништво; живот у граду се гаси, вероватно због пожара или због пресецања водовода у време последњих опсада.