Студеница
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Недалеко од живописне клисуре реке Ибар, на десној обали реке Студенице, опасана високим заштитним зидом, уздиже се манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање, утемељивача независне српске државе и родоначелника династије која ће владати Србијом пуна два века.

Представља најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и велики духовни и уметнички центар српског народа. За нешто више од једне деценије, од 1183. до 1196. уобличена је најлепша грађевина српске средњовековне архитектуре. Од 12. века када је основана монашка заједница, Студеница ни у једном тренутку није прекидала свој вишевековни живот. Као задужбина и гробница родоначелника династије Немањић Студеница је служила као узор многим владарима ове лозе за подизање маузолеја који би наликовали Богородичиној цркви.

Богородичина црква се убраја у најзначајније споменике рашке градитељске школе. Црква је једнобродна грађевина, има наос, троделни олтарски простор и припрату зидом одвојену од наоса. Над централним делом уздиже се купола са сразмерно ниским тамбуром. Осим куполе и спољне припрате, спољни зидови су оплаћени белим мермером, а прозори и портали украшени пластиком високих стилских вредности. Оригинални спој византијског простора и структуре храма и спољних облика и њихове обраде у белом мермеру, које потичу из романске архитектуре чине Студеницу ремек делом средњоевропске архитектуре.

Фреске, ремек-дела византијског живописа са почетка 13. века, обележиле су пут српског средњовековног сликарства. У ризници се чувају неки од капиталних примерака српске примењене уметности, као што су прстен Стефана Немање, предмети од метала, плаштанице, повеље и друге реликвије.

Посебно место у комплексу манастира Студеница заузима Краљева црква, задужбина краља Милутина из 1314. године, са зидним сликарством изузетне префињености. Грађена је у облику сажетог крста са кубетом које је споља осмострано, а унутра округло. Оно представља врхунац стваралаштва дворских сликара Михаила и Евтихија и свакако једну од најлепших фреско целина у српској средњовековној уметности. Беспрекорно компоноване сцене из Богородичиног живота 1569. доживеле су велику обнову коју је извршио Лонгин, највећи српски сликар 16. века.

Са својим храмовима, трпезаријама, кулама и конацима Студеница је задржала своју првобитну функцију, а као прворазредни законом заштићени споменик уписан је у Листу светске културне баштине UNESCO-а од 1986. Манатир Студеница налази се на Путу културе Трансроманика.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail