Жича
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Манастир Жича налази се у селу Крушевици, на путу између Краљева и Матарушке Бање. Задужбина је краља Стефана Првовенчаног. Градња главне манастирске цркве посвећене Христовом Вазнесењу започета је око 1206. године, а завршена пре 1217. године, када је ктитор добио краљевску круну из Рима.

За историју српског народа и његове цркве Жича има велики значај. Овде је Св. Сава, као први архиепископ независне српске цркве, која је стекла самосталност 1219. године, поставио седиште српске цркве, крунисао свог брата за краља и посветио епископе новооснованих епархија. Ту су крунисани и Стефанови наследници, синови Радослав и Владислав, рукоположен је архиепископ Арсеније, први наследник Св. Саве на челу српске цркве. Када је средином 13. века архиепископски престо из Жиче премештен у Пећку патријаршију, Жича није изгубила свој углед, већ је он порастао, нарочито у време пред губитак српске независности када су у њој боравили великодостојници Српске цркве.

Крајем 13. века манастир је страдао и почетком следећег века обнавља га краљ Милутин. У време турске власти Жича је неколико пута опустошена и обнављана, а данашњи изглед резултат је великих рестаураторских захвата између 1925. и 1935. и крајем осамдесетих година. По својој архитектури Жича припада рашкој школи, а фасаде су црвене боје по угледу на светогорску архитектуру.

Првобитна црква је једнобродна грађевина са широком полукружном олтарском апсидом на источној страни, припратом на западној и правоугаоним певничким просторима на јужној и северној страни. Промени првобитног изгледа допринели су простори ђаконикона и проскомидије, срушен зид између наоса и припрате и призидане бочне капеле уз стару припрату, као самосталне грађевине са куполама и полукружним олтарским апсидама. Жича је захваљујући чињеници да је била седиште архиепископије значајно утицала на касније споменике рашке школе, отварајући пут светогорским утицајима.

У веома оштећеном зидном сликарству распознају се три хронолошко-стилске целине. Прву чине фреске настале после стицања црквене независности, а аутори су били цариградски мајстори. Другу целину чине слабо очуване фреске у капели куле, настале почетком четврте деценије 13. века. Најзначајнију целину чине фреске настале између 1309. и 1316. године, које се налазе у главном делу цркве, а чине их тематске целине: Велики празници, Сцене из живота Христа, стојеће светитељске фигуре и њихова попрсја. Аутори ових фресака су мајстори познате сликарске радионице краља Милутина, чија су дела и фреске у Старом Нагоричану, Богородици Љевишкој у Призрену и Краљевској цркви у Студеници.

Источно од главног манастирског храма налази се црква Св. Теодора Тирона и Теодора Стратилата, из 14. века, једина још очувана грађевина средњовековног манастирског комплекса, једноставне архитектуре и племенитих пропорција, обновљена крајем 18. века.

Манастир Жича налази се на Путу културе Трансроманика.

ИНФО

www.zica.org.rs

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail