Фрушкогорски манастири

На простору 50 км дужине и 10 км ширине, на сремској планини Фрушка гора, смештено је 16 српских православних манастира, подигнути у касном средњем веку, када се тежиште српске културе под налетом Турака преместило у ондашњу јужну Угарску. Ова јединствена културно-историјска целина проглашена је за културно добро од изузетног значаја за Србију.

Већина манастира саграђена је под утицајем моравске и рашке градитељске школе, а временом су радикално реконструисани. Приликом обнове, цркве су добиле високе вишеспратне звонике са барокним облицима и пластиком, а у унутрашњости – велике и сложене барокне иконостасе, које су осликали најбољи српски сликари тог времена.

Бурна историја, архитектонска и ликовна лепота и нарочито улога духовног средишта српског народа, допринели су великом значају фрушкогорских манастира у културно-историјском наслеђу Србије. Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Од запада ка истоку налазе се манастири: Привина Глава, Дивша, Кувеждин, Петковица, Шишатовац, Бешеново, Мала Ремета, Беочин, Раковац, Јазак, Врдник, Старо Хопово, Ново Хопово, Гргетег, Велика Ремета и Крушедол.