Moravski manastiri
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquarefacebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare

Tragični poraz srpske vojske od Turaka na Marici 1371. dvostruko se dalekosežno odrazio na dalju sudbinu i budućnost srpske države i njenog naroda. Severne oblasti negdašnjeg carstva, koje su, posebno u doba prvih Nemanjića, bile zapostavljene pokrajine, dobile su u vreme kneza Lazara i despota Stefana Lazarevića izuzetan značaj. One postaju centralni deo moravske Srbije i despotovine, gde se bez jačih tradicija i kulturnih tekovina razvija nova umetnost, koja je po originalnosti izraza prevazišla relativno uske granice obnovljene države.

Moravska graditeljska škola, kao poslednja velika stilska epoha srpske srednjovekovne umetnosti, trajala je od 1371. do 1427.Mada, njeni odjeci mogu da se prate sve do pada srpske nezavisnosti 1459. godine, kada zamiranjem umetničkog stvaranja iščezavaju njeni poslednji pravi oblici.

Na gotovo pustom i praznom prostoru Pomoravlja i susednih krajeva izrasla je umetnost koja je sintetizovala neka prethodna stvaralačka isustva Vizantije i Srbije i pridodala im izvesne oznake autohtonog shvatanja, naročito u oblasti graditeljstva. Srbija, kao jedna od poslednjih slobodnih pravoslavnih država Balkana, postala je oaza i stecište mnogih darovitih i umnih ljudi, među kojima su graditelji, slikari i književnici dali najveći doprinos umetničkom i kulturnom preporodu.

U arhitekturi sakralnih spomenika moravske Srbije vaspostavlja se stari oblik trikonhosa (trolista), koji je preko Makedonije prenet iz Svete gore. Rasopredom i stepenastim ritmovanjem masa ostvaruje se svojevrstan vertikalizam građevine, koju nadvišava jedino središnje kube ili pet kubeta – centralno i ugaona. Fasade zidane kamenom i opekom, raščlanjene kordonskim vencima, arkadama i arhivoltama, ukrašene mešovito klesanim prepletima i rozetama, keramoplastičnim lončićima i drugim reljefnim dekoracijama oko prozora i portala, moravskim crkavama i manastirima daju prefinjenost ukusa i poetičnost osećanja majstora i naručioca ovih zdanja.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmailfacebooktwittergoogle_pluspinterestmail