Раваница

Манастир Раваница, са црквом Св. Вазнесења, и грађевинама опасаним чврстим одбрамбеним зидом са седам кула налази се у подножју Кучајских планина, у селу Сење код Ћуприје. Задужбина је кнеза Лазара. Саграђена је између 1375. и 1377. године, а фрескама је украшена у годинама пред Косовску битку. Измењена ктиторска композиција досликана је након Лазареве погибије.

По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква је родоначелник новог стила уметности моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.

На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за схеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова моравске Србије. У куполама су слике Христа, Богородице, небеских бића и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и инкарнације, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и парабола и свети ратници и монаси.

Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.