Милешева

Манастир Милешева, са црквом Вазнесења Христовог, налази се у долини реке Милешеве, 5 км источно од Пријепоља. Подигао га је у трећој деценији 13. века краљ Владислав Немањић, унук Немањин и син Стефана Првовенчаног.

Милешева је једно од најзначајнијих духовних и уметничких средишта српског народа. Велику популарност у народу манастир је стекао после преношења моштију Св. Саве из Трнова 1236. Турци су 1595. однели мошти у Београд и спалили их на Врачару. У Милешеви је 1377. Твртко Котроманић крунисан за краља Босне и Србије, а 1446. Стефан Вукчић Косара добио је титулу херцега од Светог Саве. Турци су више пута спаљивали манастир, али упркос томе Милешева је развила богату културну делатност. У 16. веку у манастиру је радила штампарија у којој су штампане литургијске књиге.

Црква Вазнесења је грађевина рашке школе, једнобродне основе, има троделни олтарски простор, куполу подигнуту на пресеку брода и певничког трансепта и припрату. Спољна припрата са бочним капелама Св. Ђорђа и Св. Димитрија подигнута је око 1236.

Пре 1228. наос и припрата украшени су фрескама изванредне лепоте. Портрети краља Владислава, Симеона Немање, Св. Саве, Стефана Првовенчаног и краља Радослава, као и Бели анђео на Христовом гробу представљају ремек дела српске и европске уметности 13. века. Такође, портрети Немањића, као типично српска владарска композиција је у Милешеви насликана по први пут, а постаће незаобилазна у каснијим сликарским композицијама у црквама Србије.

Живопис у спољној припрати и капелама настао је око 1236. Оштећено у турским разарањима, милешевско сликарство обнављано је у 16. и 17. веку. Конзервација сликарства извршена је педесетих година 20. века, а обимна археолошка истраживања, конзервација и презентација архитектуре завршени су 1996.