Прохор Пчињски

Налази се на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у близини села Кленике, 30 км јужно од Врања. Према предању, подигао га је у 11. веку византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Прохору, који му је прорекао да ће постати цар.

Првобитна црква, подигнута над гробом овог чувеног светитеља и мисионара, више пута је обнављана. Једна од најопсежнијих обнова заслуга је краља Милутина, који је ангажовао 1316. или 1317. солунске сликаре Михаила и Евтихија да осликају нови храм. После Косовске битке манастир су разорили Турци, а 1489. обновио га је Марин из Кратова. Тада је осликан фрескама које се убрајају у најзначајније уметничке творевине свог времена. У 16. веку у манастиру је постојала сликарска радионица, чији су мајстори сликали фреске великих ликовних вредности у капели на јужној страни цркве.

Садашња монументална вишекуполна црква, саграђена 1898. године, обухватила је старија здања. У олтарском простору налази се гробница Св. Прохора Пчињског и монашка костурница.

У импозантном манастирском комплексу доминирају два конака, међу којима тзв. Врањски конак, монументалних размера, представља једну од најлепших грађевина овог типа у Србији. Грађен је између 1854. и 1862. заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања.

facebooktwittergoogle_pluspinterestmail
facebooktwittergoogle_plusyoutubeinstagramfoursquare