Народно градитељство

Народно градитељство означава архитектуру која је, у односу на академску и ауторску архитектуру, заснована на праксом стеченом занатском умећу. То је архитектура поднебља и традиционалних знања и зависна је од материјала из непосредног природног окружења, као што су и градитељски концепт и форма градње условљени рељефом и климом.

Најчешћи примери народног градитељства припадају периоду на прелазу из 19. у 20. век. То је време развоја индустрије и масовног одласка у градове на рад, појачаног преношења утицаја на грађење у селу и употреби индустријског материјала, као и промене културе становања.

Најбољи мајстори народног градитељства били су печалбари који су долазили из пасивних крајева са својим специјализованим мајсторским групама, као што су били Црнотравци са Власине, по којима су, временом, називани сви мајстори са југа и југоистока Србије.

Народно градитељство као део културног наслеђа својом улогом оплемењује људски дух, подучава о прошлости као сазнању о законитостима живота појединца и заједнице неопходних у дефинисању садашњости и усмеравању ка будућности.

ИНФО

Атлас народног градитељства Србије
www.atlas.heritage.gov.rs